Nedavno se u novinama pojavila vest da je u Beogradu krompir kao “brza hrana” izgubio bitku i da su se Beograđani vratili svojoj “staroj ljubavi”, pljeskavicama. Šteta, zato što novija proučavanja pokazuju da je krompir izuzetno zdrava namirnica…
Krompir dobrog kvaliteta, kuvan ili pečen, donosi iznenađujući broj zdravstvenih dobrobiti. Istorija pokazuje da su određene populacije (posebno irsko seosko stanovništvo u 19. veku) živele gotovo samo od krompira, što potvrđuje njegovu veliku nutritivnu vrednost. Neki nutricionisti čak smatraju da je krompir možda jedina namirnica koja se može jesti gotovo svaki dan.
Bogat vitaminom C
Iznenađeni ste? Španski osvajači, koji su početkom 16. veka preneli krompir iz Amerike u Evropu, na brodovima su pripremali krompir kako bi sprečili pojavu skorbuta. Jedan veliki kuvan krompir sadrži oko 37% preporučene dnevne količina vitamina C, dok veliki pečeni krompir sadrži još više – gotovo polovinu dnevno potrebne količine vitamina C! Vitamin C je antioksidans od vitalne važnosti za imunitet, usporavanje procesa starenja, a poseduje i antikancerogena svojstva.
Velika količina fitohemikalija
Većina ljudi povezuje reč “fitohemikalije” sa šarenim ili zelenim povrćem, a krompiri, bledožućkaste boje, ne izgledaju baš kao da ih imaju mnogo. Međutim, u ovom slučaju izgled potpuno vara! Američki genetičari su u komercijalno gajenim krompirima otkrili preko 60 vrsta fitohemikalija i vitamina koji i te kako pomažu zdravlju, uključujući brojne fenole (kao što su flavonoidi), hlorogensku kiselinu i kukoamide. Ako niste znali, kukoamidi su prirodne hemikalije za koje je dokazano da snižavaju krvni pritisak, a do nedavno se smatralo da ih sadrži jedino skupo uvozno voće, gođi bobice!
Značajan prirodni izvor joda
Pečeni krompri su najbolji prirodni izvor joda. Jedan srednji pečeni krompir, kada se pojede sa korom (jod se nalazi tik ispod kore) sadrži 40% dnevno potrebne količine ovog minerala. Obično se kao izvori joda navode morske alge. Ovog minerala ima danas manje u tlu usled iscrpljivanja zemljišta, pa su zato lako dostupni izvori joda, kao što je krompir, pogotovo značajni. Ovo je važna činjenica za one koji izbegavaju rafinisanu so, koja je kod nas po zakonu jodirana i smatra se glavnim izvorom joda.
Bogati hranljivim materijama
Krompiri sadrže veliku količinu vitamina B6 (učestvuje u gradnji ćelija), kalijuma (regulacija telesnih tečnosti), rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana (regulišu crevnu peristaltiku i vezuju telesne otrove), i suštinski važnog magnezijuma, koji spada u minerale koji danas najviše fale ljudima. Magnezijum je poznat kao “mineral opuštanja”, pošto utiče na redukivanje simproma kao što su razdražljjivost, strepnja, nesanica, grčevi u mišićima.
NAPOMENA:
Krompir sadrži skrob, koji ima visok glikemijski indeks. Za one koji moraju da paze na nivo šećera u krvi, preporučljivo je da krompir jedu uvek sa nekom dobrom masnoćom, na primer, preliven maslinovim ili kokosovim uljem, ili rastopljenim puterom, pošto u kombinaciji sa mastima ugljeni hidrati mnogo sporijim tempom dospevaju u krv.
Preuzeto: Zdravahrana.com