Krompir je trajna zeljasta biljka s razgranatom, do 1 m visokom nadzemnom stabljikom, tzv. “cimom” koja nosi listove, i s brojnim podzemnim vriježama na čijim krajevima se nalaze gomolji, poznatiji pod nazivom krompir. Potiče s obronaka Anda i sve do 16. veka nije bio poznat u Evropi. Ispočetka se uzgajao kao ukrasna biljka da bi zbog porasta stanovništva i epidemija gladi počeo biti korišten za prehranu.
Krompir ima da ponudi mnogo više nego samo ugljene hidrate i kalorije. To je svakako važna zimska namirnica, u sezoni kad nema dostupnog svežeg povrća.
Krompir je veoma lak za varenje, zato je odličan za ishranu obolelih i rekonvalenscenata, beba i drugih koji ne mogu da dobro vare čvrstu hranu, ali im je potrebna energija. Sadrži vitamin C i vitamine B kompleksa, kao i kalijum, magnezijum, fosfor i cink.
Kod krompira je posebno dobra voda, koja je dobija prilikom kuvanja krompira.
Krompir je dobar protiv upala, spoljašnjih i unutrašnjih, Pošto sadrži vitamin C, kalijum i vitamin B6, može da olakša simptome upale creva i organa za varenje uopšte. Krompiri takođe sadrže i znatnu količinu dijetnih vlakana. .
Krompiri su najbolji pečeni ili kuvani u ljusci, jer tako zadržavaju najviše hranljivih materija. Služe kao prilog mnogobrojnim jelima.
Piše: Vanja
