Kreplji su potencijalni prenosioci zaraznih bolesti pa nije loše da naučimo da se zaštitimo od njih, ali i da umemo da postupimo pravilno kad ih pronađemo na koži deteta.
- Zašto krpelji vole topli deo godine?
Krpelji žive u zelenilu, obično u travi i na drveću. Zato ih ima već u prolećnim mesecima, ali se najčešče krajem maja i u junu njihov broj znatno povećava. Krpelju je spoljna toplota neophodna za život, tako da ne može da preživi hladne dane. Imajući u vidu i “vegetacijski bum” i lep ambijent za život, jasno je zašto su krpelji ljubitelji toplih dana. Njihovi biološki “rezervoari” su uglavnom glodari, kojih zaista ima mnogo – pa se krpelji preko tih, veoma pokretnih životinjica, neverovatno brzo šire.
Krpelj je “krvopija” koja napada sve što im se nađe u blizini, a ima kožu bogatu krvnim sudovima – pored dece i ljudi i svi drugi sisari, uključujući i kućne ljubimce, su prava radost za krpelje.
- Kako krpelj dođe do dece?
Omiljeno stanište krpelja je visoka trava, ali se oni rado “penju” u guste krošnje. Zato ih ima i na drveću, odakle padaju na decu, pa ne treba da čude što su česta mesta ujeda na glavi i vratu.
Svako ko drži kućne ljubimce, treba redovno da kontroliše kuce i mace, da pronalazi i eliminiše krpelje. To je važno, jer dete može da “zakači” krpelja u igri sa omiljenom životinjom. Srećom, vlasnici kućnih ljubimaca su, po pravilu, bolje upoznati sa problemima koje krpelj donosi. Osim toga, postoje efikasna sredstva za zaštitu životinja od ovih neprijatnih krvopija, pa se tako i deca uspešno štite.
- Da li boli kad krpelj ujede?
Na žalost NE boli!
Bolje bi bilo da zaboli jer bi odmah znali da je krpelj “u akciji” pa bi ga lakše i brže izvadili! Kad krpelj stigne na kožu on prvo traži mesto koje mu najviše odgovara “za obrok”, a u momentu kad “ugrize” dete (ili odrasle) on ispusti jednu supstancu koja ima ulogu lokalne anestezije, pa NIŠTA ne osetimo! To naravno krpelju odgovara jer tako može da ostane neprimećen i da nastavi da se nesmetano hrani.
- Zašto je krpelj opasan – koje bolesti?
Ima dosta opasnih bolesti koje krpelj može da prenese na čoveka. Srećom, na našem području praktično nema arbovirusa, koji su prouzrokovači retkih, ali opasnih izazivača zapaljenja mozga (encefalitis) i moždanih ovojnica (meningitis) – koje prenose krpelji. Zato nećemo o tome.
Na našem geografskom području, “najvažnija” boleština koju krpelji prenose je Lajmska bolest (Lyme). Ona se, inače, javlja i na drugim kontinentima. Šta se konkretno dešava? U krpelju se nalazi opasna bakterija (Borellia), koja njemu ne smeta, ali je prilikom “obroka” ubaci u krvotok domaćina.
Lajmska bolest je veoma opasna pa smo je obradili u posebnom članku.
- Kako ispravno postupiti kad se krpelj ipak zakači na dete?
– Krpelj mora da se odstrani sa kože! Najbolje je da se to uradi u nekoj od zdravstvenih ustanova, ili u najbližoj ambulanti. Skoro svaka ambulanta ima jednostavne instrumente kojima veoma brzo, gotovo bezbolno može da se izvadi krpelj. Ako ste daleko od ambulante, uzmite pincetu, uhvatite krpelja i polako ga povucite sa kože.
To je zaista važno, jer ako ga naglo “trgnete” iz kože, u njoj mogu da ostanu glava i rilice kojima se krpelj “zakačio” za dete. Pravovremeno vađenje krpelja drastično smanjuje verovatnoću nastanka Lajmske bolesti! Problem je što često ne znamo koliko je dugo krpelj proveo na kože PRE nego što smo ga uočili.
Nemojte da “opijate” krpelja alkoholom ili benzinom, jer će tada stvarno da mu pripadne muka, pa će da povrati bakteriju (ako je ima u sebi) koja izaziva Lajmsku bolest.
– Imajući u vidu da preko krpelja može da se “zaradi” i tetanus, pedijatar će da preporuči odgovarajuću antitetanusnu zaštitu. Uvidom u karton obavljenih vakcinacija (koji se nalazi u zdravstvenoj knjižici), lekar će da proceni da li dete treba da dobije antitetanusni “serum”, ili je uz to potrebno da se da i antitetanusna vakcina. Ogromna većina dece koja je redovno vakcinisana – ne zahteva antitetanusnu zaštitu!
– S obzirom da je skoro svaki treći gradski krpelj zaražen Borelijom, najefikasnija prevencija je da dete dobije odgovarajući antibiotik, čime će u korenu da se saseče mogućnost razvoja Lajmske bolesti. Najbolje bi bilo da se izvađeni krpelj odnese u odgovarajuću laboratoriju, gde će se proveriti da li je zarazan, pa onda pristupiti eventualnoj antibiotskoj terapiji. Ako je to neizvodljivo, pametno je (uz konsultaciju sa pedijatrom) da se detetu da Amoksicilin, i to u punim terapijskim dozama (koje određuje pedijatar). Ukoliko je dete alergično na penicilin, lekar će da prepiše odgovarajuću zamenu. Za odrasle se prepisuju tetraciklinski antibiotici.
- Kako sprečiti da krpelj dođe do deteta?
Nemoguće je i potpuno neopravdano zabraniti deci igranje u prirodi.
Evo nekoliko saveta da to bude bezbedna zabava:
– Treba izbeći visoku travu kao mesto za igranje, zato je treba kositi u dvorištu, odnosno na svim zelenim površinama gde se deca igraju.
– Bilo bi idealno da se zelene površine na kojima se deca igraju zapraše odgovarajućim insekticidom koji efikasno ubija krpelje.
– Teoretski, dobro je da deca nose duge pantalone (ili trenerku) ili bar dokolenice – kako krpelj ne bi mogao lako da se “zalepi” za njih. Međutim, teško da taj savet može da se ispoštuje dok traju letnje vrućine, a baš tada ima najviše malih krvopija.
– Pravi način zaštite je upotreba repelenata – “rasterivača” insekata, koji se nanose na kožu. Radi se o hemijskim supstancama (ima i preparata na biljnoj bazi) koje ne smetaju dečjoj koži, ali teraju krpelja da potraži drugu žrtvu na kojoj nema repelenta. Treba premazati sve otkrivene delove kože pre izlaska dece napolje. To će pomoći i u teranju komaraca!
– Posle dana koji dete provede u prirodi, obavezno treba pregledati njegovu kožu. I to najbolje pre tuširanja, jer krpelj može da se “zavuče” daleko od mesta gde je “uskočio” na dete. Detaljno pregledajte celo dete, uključujući i pregibe i kosu! Najgore je kada krpelj odradi svoje, pa ode sa detetove kože, a sve ostane neprimećeno.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
