Imati ljubimca predstavlja obično privilegiju detinjstva. Da li je u pitanju neka kornjača ili zlatna ribica, pas, mačka ili papagaj, deca uživaju u društvu životinja. Da li ste međutim znali da ljubimci nisu samo izvor tople, krznaste zabave, već da deci mogu pružiti i nekoliko vrlo korisnih vidova pomoći u njihovom razvoju? Dečiji psihički, socijalni, emocionalni i kognitivnirazvoj može biti potpomognut interakcijom sa porodičnim mezimcem.
Fizički
Stručnjaci kažu da ljubimci mogu pružiti potreban podsticaj za trčanjem i praktikovanjemmotornih veština. Šetanje psa ili trčanje u dvorištu sa njim i bacanje loptice predstavljaju samo neke od sjajnih načina da se dete više kreće. Fine motorne aktivnosti mogu biti ohrabrivane tako što će se detetu dozvoliti da sipa vodu i hranu psu u njegove posude ili pak pomaganjem prilikom negovanja psa (kao što je četkanje). U zavisnosti od starosti deteta, roditeljski nadzor se preporučuje radi bezbednosti deteta, ali i ljubimca.
Socijalno
Naročito za decu, ljubimci predstavljaju divne društvene moderatore. Deca će biti sklonija prilasku i interakciji sa drugim detetom koje se igra sa ljubimcem. Na ovaj način, ljubimac može biti most između manje društveno otvorenog deteta i druge dece, potencijalnih učesnika dečijih igara.
Sam ljubimac takođe može biti društveni objekat za decu, usled prirode njihove veze. Uzimajući u obzir da nas životinje prihvataju onakvim kakvi jesmo, ljubimci nam daju malo prakse u sferi društvenih odnosa. Za decu koja imaju poteškoća u razvoju ljubimac može predstavljati tako veliku stvar poput detetove veze sa spoljašnjim svetom.
Značaj je očigledan u slučajevima gde dete sa poteškoćama mentalne prirode posle dolaska psa u dom ubrzo počinje da primećuje ne samo njega, mazi ga i igra se sa njim, već počinje i da shvata da van njega samog postoji čitav svet koji je vredan istraživanja. Ljubimac, pas u ovom slučaju, je postao katalizator shvatanja i prihvatanja sveta od strane deteta; dete je uvidelo svet van njega i van svojih potreba kako to psiholozi kažu.
Emocionalno
Ljubimci olakšavaju različite vidove emotivnog razvoja deteta kao što su samopoštovanje i smisao za odgovornost. Kako bivaju starija i sve više se brinu za ljubimca, deca stiču i više samopouzdanja. No, psiholozi ističu da briga o ljubimcu razvija osećaj odgovornosti predstavlja slabo/pogrešno shvaćenu činjenicu, jer su roditelji ti koji decu uče odgovornosti, a ljubimci su tu samo kao odličan posredniku učenju o istoj.
Odgovornost koju dete ima prema svom ljubimcu mora biti u skladu sa godinama deteta. U trećoj godini, dete može da Vam pomaže da napunite posudu sa hranom. Do pete, dete će moći i da Vam pomaže u nekim osnovnim zadacima nege ljubimca ili čišćenja njegovog životnog prostora. Kada dete dođe do srednjih razreda osnovne škole, može početi i da samostalno šeta psa, a kako se budu približavale tinejdžerske godine dete će preuzeti skoro celokupnu odgovornost za ljubimca. Održati obaveze deteta prema kućnom ljubimcu u skladu sa godinama i zrelošću deteta nije samo neophodno za bezbednost ljubimca, već i za sigurnost deteta – fizičku i emotivnu.
Kognitivno
Kako deca rastu, mogu razvijati i posebno interesovanje za određeni tip ili vrstu životinja. Ohrabrujući decu da čitaju više o svom omiljenom tipu kućnog ljubimca ili da pohađaju časove dresure zajedno sa roditeljem i svojim ljubimcem može pomoći da se pojavi prva iskra želje za učenjem kod deteta. Treba voditi dete i u veterinarsku ordinaciju kada imate rutinske preglede kućnog ljubimca zakazane; zarad pružanja prilike detetu da se raspituje i interesuje za zdravlje i brigu o svom ljubimcu.
Uz dobar nadzor, pružanje prilike deci da istražuju o svom ljubimcu na internetu takođe predstavlja dobar način da se uči o posebnim potrebama ljubimca i njegovim jedinstvenim karakteristikama kao i o tome šta kažu drugi vlasnici istog tipa ljubimca za njega. Ukoliko je želja Vašeg deteta da ima konja, a Vi živite na drugom spratu u stanu, ohrabrite dete da svejedno istraži malo bolje konje. Čak i kada ne mogu da imaju ljubimca kog bi želela, samo učenje o njemu će biti od velike koristi.
Ljubimci kao terapija
Zbog posebne veze koja se formira između deteta i ljubimca, ljubimci ponekad uzimaju i ulogu onog koji teši dete. Sa obzirom da iz ljubimčeve perspektive ne dolazi nikakva osuda, povređeno dete može imati više poverenja u ljubimca nego u bilo koju drugu osobu.
Danas postoje farme za isceljivanje u koje su dobrodošli odrasli i deca, kao i životinje kojima treba pomoć. Karen Hokins vodi jednu takvu farmu u Mejnu. Sa obzirom da je ekstenzivno radila sa usvojenom decom, ona se uverila u čuda koja ljubimci čine za živote emotivno pogođene dece. „Neka od moje usvojene dece nisu dobijala mnogo nege kada su bila vrlo mala. Pomažući meni da negujem divlje životinje im daje nešto ličnog iskustva kako je samo negovanje njih trebalo da izgleda. Videla sam besnu, potištenu i bogami i zlobnu decu – obično tinejdžere, ali i mlađu – koja su polako postajala nežnija i umerenija u svojim ponašanjima. Počela su da veruju više. Naučila su da poveravaju svoje tajne životinjama, a potom im je to olakšalo i da počnu da veruju meni.“
Dovođenje ljubimca u krug porodice predstavlja vrlo ozbiljnu odluku. Isprva to će predstavljati obavezu roditelja, ne deteta, koje će na kraju preuzeti odgovornost za dobrobit ljubimca. No, jednom kada se ta povezanost uspostavi, a pravi ljubimac za porodicu pronađe, radosti i prednosti odnosa sa kućnim ljubimcem će biti tu, kroz mnogo godina koje slede, a dobar deo njih ostaće uz dete i tokom celog njegovog života.
Kako odabrati pravog ljubimca?
Ljudi koji se odluče držati životinju u vlastitom
domu, potrudiće se da odabrana životinja zadovoljava bar neka od navedenih
svojstva: treba biti poslušna, prihvatljive inteligencije, sposobna prihvatiti
život uz čoveka i do određenog mu stepena praviti društvo.
Jedine životinje koje držimo kao kućne ljubimce, a ne ispunjavaju ove zahteve,
su tropske ribice (koje su živopisne i zanimljive za posmatranje, ali nisu
previše društvene) te životinje koje držimo u terarijumima, poput zmija i
tropskih paukova egzotičnog izgleda.
Mnogi ljudi biraju kućne ljubimce koji dobro prihvataju decu. Prilikom odabira
treba razmotriti i troškove za hranu, zahteve za prostorom, vežbom i
svakodnevnom pažnjom i negom.
