U Svečanoj sali Skupštine opštine Kula održan je sastanak, kome su se odazvale nevladine organizacije, udruženja i javna preduzeća koja su bave temom ekologije ili su zainteresovana za istu. Predsednik opštine Kula, Damjan Miljanić, prezentovao im je Memorandum sa ciljem da se i oni uključe sa svojim predlozima, da se dogovore, spoje i udruže kako bi radili na novim šumskim zasadima, ali i na očuvanju onoga što je već posađeno i urađeno. Po njegovima rečima, problem očuvanja zasada nije problem jedne institucije i jednog čoveka, zbog čega su svi pozvani da se uključe i da deluju.
„Pozvana je većina nevladinih organizacija i udruženja koja u svom opisu imaju delovanje ili su zainteresovani za oblast ekologije. Odazvala su se praktično sva udruženja, dobrovoljna vatrogasna društva i javna preduzeća. Tema je bila da napravimo jedan dogovor – sa svim udruženjima, građanima i sportskim klubovima i da krenemo jednim putem gde ćemo raditi ne samo na novim šumskim zasadima, nego da i sačuvamo sve ono što već imamo posađeno i urađeno. U prethodnom periodu urađeno je mnogo stvari na tom planu. Ono što se pokazalo da je ključno problematično je sačuvati te šumske zasade, sačuvati sportske terene, prostore i igrališta koja se uređuju od uništavanja, a zbog neadekvatnih mera održavanja dolazi do propadanja tih zasada. Svesni problema koji nije vezan za jednu instituciju i jednog čoveka, pozvali smo sve njih da se uključe, da zajedno konkurišemo na projekte prema pokrajini i ministarstvima, da zajednički delujemo prema višim nivoima vlasti, čak i ako je potrebno da sugerišemo na izmenu nekih pravilnika i zakona i da svako u tom delu priče nađe svoje mesto – da li će to biti dobrovoljna vatrogasna društva koja će zalivati sadnice tokom godine, da li će to biti ekološka društva koje će zalivati sadnice tokom godine, ekološka udruženja koja će zajedno sa nama raditi na pošumljenju ili sportski klubovi koji se nalaze u prirodi i koji će javiti ako primete neko oštećenje. Gotovo sve firme koje smo kontaktirali sa teritorije naše opštine odgovorile su potvrdno na našu molbu da se uključe u našu akciju „Zasadi i sačuvaj“, iako je priča mnogo šira. Već sada imamo gotovo 50 udruženja i preduzeća sa teritorije naše opštine koje su uključene u ovaj projekat. Na taj način ćemo angažovati veliki broj ljudi i sredstava i podići svest ljudi. Kada je u pitanju ovaj razgovor – mnoga udruženja ne znaju jedna za druge. Udruženje iz Kule ne zna za Udruženje „Štrand“ koje je pre 5 godina krenulo u borbu da očuva šumski zasad, a sada već sa „Vodama Vojvodine“ i Opštinom realizuju projekte i uklanjaju dotrajala stabla. Mnogi nisu znali za aktivnosti ,,Ribolovačkog društva Crvenka 2022“ koji su deo sredstava obezbedili sami, a deo preko konkursa Opštine, nabavili čamac, odnedavno dobili legitimacije i kontrolišu kanal i ceo taj prostor. Mnogi nisu znali šta su sve pčelari uradili u prethodnom periodu na teritoriji opštine Kula. Ušli su u bitku da kazne počinioce koji su koristili nedozvoljena hemijska sredstva na svojim njivama, što je ugrozilo životnu sredinu i uspeli su da odnesu pobedu u tom sudskom sporu. Mnoga sjajna udruženja imala su priliku da se upoznaju i svi oni imali su sjajne rezultate u svom radu. Cilj nam je da se međusobno upoznaju i da bez ijedne političke teme i druge ideje napravimo sinergiju i da na teritoriji naše opštine uredimo sredinu koja će biti mnogo bolja za život“, rekao je Miljanić.
Dodao je da je u opštini Kula mnogo toga urađeno u prethodnim godinama – Begejac je očišćen, većina javnih ustanova prebačena je na gas, u centru Kule meri se kvalitet vazduha, svake godine radi se nova sadnja šumskih zasada, a sve deponije biće potpuno očišćene i krenuće se u realizaciju Transfer stanice.
„Mi danas pričamo o tome kako ćemo napraviti nove zasade, ne pričamo o tome kako ćemo sačuvati šume koje su stare 20 ili 30 godina jer takvih šuma, osim zasada pored kanala, nema. Ne tražeći razloge zašto je to tako, treba da sačuvamo ono što imamo i da radimo na novim zasadima. Opština Kula je dobila mnoge ekološke bitke. Begejac je bio vodotok u kome su se fekalije direktno, bez ikakvog prečišćavanja, ispuštale iz Crvenke, prolazile kroz Kulu i potom su se ispuštale kulske fekalije. Danas imamo očišćen kanal i praktično nijedna litra otpadnih voda se ne ispušta. Jedina smo opština koja ima svega dve javne ustanove na uglju, svi ostali su prebačeni na gas kao ekološki ispravan energent. U centru Kule merimo kvalitet vazduha, ti podaci su dostupni građani i kvalitet vazduha je dobar. Svake godine radimo novu sadnju šumskih zasada. Krenula je u Ruskom Krsturu i nastaviće se u ostalim mestima. Ovaj memorandum će poslove samo pojačati i ubrzati. Takođe, i po pitanju otpada, svake godine rešimo po jednu deponiju. Prošle godine je to bila deponija u Kruščiću i do danas je sačuvana takva kakva je urađena. Trenutno se radi smetlište u Liparu, a od sledeće godine krenuće se u realizaciju Transfer stanice. Kompletan otpad biće selektovan i recikliran, a ono što ne može da se reciklira biće prevoženo na Regionalnu deponiju u Sombor. Uveren sam da ćemo i ovu priču završiti i da ćemo za 5 godina pričati o nekih 60 hektara novih šuma“, zaključio je predsednik opštine Kula.
