Jan Lekan iz kompanije Meta tvrdi da su trenutni AI sistemi suviše ograničeni za razvoj kućnih robota i potpuno autonomnih automobila.
Jedan od “kumova” moderne veštačke inteligencije predvideo je novu revoluciju u tehnologiji do kraja ove decenije, ističući da su trenutni AI sistemi još uvek nedovoljno razvijeni da bi mogli da razumeju i efikasno deluju u fizičkom svetu.
Jan Lekan, glavni naučnik za veštačku inteligenciju u kompaniji Meta Marka Zakerberga, izjavio je da su potrebna nova otkrića kako bi AI sistemi mogli da percipiraju i interaguju sa stvarnim okruženjem.
Ove izjave došle su nakon što je Lekan, zajedno sa još šest inženjera, osvojio nagradu kraljice Elizabete za inženjering u vrednosti od 500.000 funti. Njihov doprinos razvoju mašinskog učenja smatra se ključnim za napredak veštačke inteligencije.
Ograničenja sadašnjih AI sistema
Poslednji napreci u ovoj oblasti, naročito nakon lansiranja OpenAI-jevog četbota ChatGPT, podstakli su i velika očekivanja i strahove da bi AI sistemi mogli dostići nivo ljudske inteligencije.
Međutim, Lekan tvrdi da je taj cilj još uvek daleko, jer trenutni sistemi “odlično manipulišu jezikom”, ali nisu sposobni da razumeju fizički svet.
“Još uvek postoji mnogo naučnih i tehnoloških izazova pred nama, i vrlo je verovatno da ćemo u naredne tri do pet godina doživeti još jednu AI revoluciju zbog ograničenja postojećih sistema,” rekao je Lekan. “Ako želimo da jednog dana napravimo kućne robote i potpuno autonomne automobile, moramo razviti sisteme koji mogu da razumeju realni svet.”
Lekan trenutno radi na sistemima koji pokušavaju da “razumeju” fizičku realnost tako što formiraju modele koji predviđaju kako svet funkcioniše. Govoreći o trenutnom napretku, dodao je: “Još ne govorimo o sistemima koji su na ljudskom nivou. Ako bismo uspeli da napravimo AI koji je pametan kao mačka ili pacov, to bi već bio veliki uspeh.”
Pitanje sigurnosti i budućnost veštačke inteligencije
Jedan od njegovih kolega i dobitnika QEPrize nagrade, Jošua Bengio, upozorio je da je neophodno posvetiti više pažnje sigurnosti veštačke inteligencije. On je apelovao na svetske lidere da se na predstojećem globalnom AI samitu u Parizu ozbiljno pozabave ovim pitanjem.
“Želim da lideri sveta bolje razumeju veličinu onoga što radimo – i u pogledu moći koju stvaramo, koja može biti korisna, ali i opasna, kao i rizika koji dolaze sa tom moći,” rekao je Bengio.
Lekan i Bengio su 2018. godine zajedno sa Džefrijem Hintonom osvojili Tjuringovu nagradu, koju mnogi smatraju ekvivalentom Nobelove nagrade u oblasti računarskih nauka.
Najznačajniji pioniri AI razvoja
Među ostalim dobitnicima QEPrize nagrade za 2025. godinu nalaze se Fei-Fei Li, američko-kineska naučnica koja je kreirala ImageNet – ključnu bazu podataka za obučavanje AI sistema u prepoznavanju objekata; Jensen Huang, izvršni direktor kompanije Nvidia, vodećeg proizvođača čipova za AI tehnologije; i Bil Dali, glavni naučnik kompanije Nvidia.
Patrik Valans, predsednik fondacije QEPrize i britanski ministar nauke, izjavio je da se uticaj mašinskog učenja oseća širom sveta – u industriji, ekonomiji i svakodnevnom životu.
“Ova nagrada odaje priznanje inženjerima čije inovacije imaju značajan uticaj na milijarde života širom sveta,” rekao je Valans, piše Guardian.
