Profesor Džefri Hinton, koji se smatra kumom veštačke inteligencije, kaže da će vlade morati da uspostave univerzalni osnovni prihod kako bi se izborile s uticajem veštačke inteligencije na društvenu nejednakost.
Hinton je dospeo na naslovne strane u maju, kada je objavio da je napustio Gugl posle decenije rada da bi slobodnije govorio o opasnostima veštačke inteligencije.
Ljudima dati pare jer će AI da im otme poslove
Iako veruje da će veštačka inteligencija povećati produktivnost i bogatstvo, novac će ići bogatima, a ne ljudima kojima će posao nestati. To će biti veoma loše za društvo, rekao je on.
On je dodao da smatra da je potrebna reforma kako bi svaki građanin dobio fiksne iznose gotovine jer je veoma zabrinut da veštačka inteligencija preuzme mnoge svakodnevne poslove. U tom smislu je savetovao i britansku vladu, piše BBC.
Koncept univerzalnog osnovnog dohotka podrazumeva, između ostalog, da država svim pojedincima isplaćuje određenu platu, bez obzira na njihova sredstva. Kritičari upozoravaju da bi to bilo izuzetno skupo i da bi smanjilo finansiranje javnih službi, a ne nužno da bi pomoglo u ublažavanju siromaštva.
Zabrinjavajuće pretnje
Hinton je zabrinut jer veruje da se suočavamo sa pretnjama na nivou izumiranja jer stvaramo oblik inteligencije superiorniji od biološke inteligencije.
Događaji u protekloj godini su pokazali da vlasti nisu bile voljne da obuzdaju upotrebu veštačke inteligencije od strane vojske, dok je konkurencija u brzom razvoju proizvoda značila da postoji rizik da tehnološke kompanije neće uložiti dovoljno truda u bezbednost.
Hinton procenjuje da postoji 50 odsto šanse da bismo se za pet do 20 godina mogli suočiti sa veštačkom inteligencijom koja pokušava da preuzme vlast. On je istakao da već postoje dokazi da veliki jezički modeli mogu da dovedu u zabludu.
Neophodna regulacija vojne upotrebe
Najviše ga brinu sistemi veštačke inteligencije koji mogu samostalno da donose odluke o ubijanju ljudi. Zbog toga smatra da je neophodno usvojiti dokument sličan Ženevskim konvencijama – međunarodnim ugovorima koji uspostavljaju pravne standarde humanitarnog tretmana u ratu – kako bi se regulisala vojna upotreba veštačke inteligencije.
Ali, ne veruje da će se to dogoditi pre nego što se dogode „veoma gadne stvari”. Prema njegovoj oceni, Zapad je trenutno daleko ispred Rusije i Kine u istraživanju upotrebe veštačke inteligencije u vojne svrhe.
Ali Kina ulaže više, tako da bi moglo doći do svojevrsne trke u naoružanju. Zbog toga bi bilo najbolje da se zabrani korišćenje veštačke inteligencije u vojne svrhe, zaključio je Hinton.
