Kosovski premijer Aljbin Kurti je izložen žestokim ktirikama od strane poslanika opozicije, ali i od određenog broja analitičara i stručnjaka u Prištini nakon nedavno održane runde dijaloga u Briselu. Opozicija smatra da Kurti nije ispunio obećanja i da je prihvatio evropski plan čiji su delovi, kako kažu, “na štetu kosovske državnosti”.
Za poslanike opozicije, sporna je preambula, kao i tačke sedam i deset. Predsednik Demokratske partije Kosova Memlji Krasnići je rekao da, ako se analizira preambula sporazuma, onda se prema njoj ne odnosi onako kao su oi to tražili.
“Nema traženja odgovornosti za ratne zločine, nadoknade ratne odštete, naplate materijalne štete, vraćanja materijalnih dobara i penzija građana, a takođe i njihove uzurpirane imovine”, kaže za Euronews Srbija predsednik Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići.
Ranije je poslanik iste partije Hajdar Beća rekao da je način vođenja dijaloga Aljbina Kurtija degradirao razgovore sa Beogradom na niži nivo. Prema njegovoj oceni, pre je obostrano priznavanje bilo na stolu, dok sada nema priznavanja, a u centru je samo ZSO.
“Tačka 10, čini mi se, obavezuje Vladu Kosova da prihvati sve prethodne sporazume”, rekao je Beća.
Predsednik Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdidžiku, ističe da se “ne zna zašto je sadašnji premijer prihvatio član sedam, jer je u avgustu 2022. godine, kada je usvojena platforma za dijalog, zatražio pravno obavezujući sporazum, sporazum sa priznavanjem naknade ratne štete, reviziju prethodnih sporazuma i reciprocitet za manjine”.
Abdidžiku je pozvao Kurtija da kaže javnosti koliko je “njegovih uslova” uzeto u obzir.
I Rezarta Krasnići iz te stranke kaže da ih zabrinjava to što u sporazumu nema konačnog priznanja. Ona je dodala da je Kurti došao na vlast sa određenim principima, ali da ih je sve prekršio. Kako je rekla Krasnići, plan predviđa prihvatanje svih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, protiv kojih je Kurti bio dok je bio u opoziciji, a sada traži način da oni budu sprovedeni.
Kurti: Kad se sretnem s Vučićem on kaže – samo ZSO i ništa više
Kosovski premijer je, na ovo, odgovorio time što je rekao da je sve tačke prihvatio u skladu sa Ustavom, i dodao da “Zajednica srpskih opština i dalje neće proći”.
Izjava o dobrosusedstvu je de fakto priznanje. Ne verujem da ćete naći dobrog međunarodnog ili domaćeg pravnika koji to neće potvrditi. Pri svemu što sam rekao o zajednici i uslovima za njeno formiranje, ostajem i dalje”, rekao je Kurti.
On je pred poslanicima u skupštini naveo da Beograd ne odustaje d formiranja ZSO. “Kada se sastanem sa predsednikom Srbije u Briselu, on kaže samo ‘Zajednica’ i ništa više“, naveo je Kurti.
Tokom skupštinske rasprave, poslanik Alijanse za budućost Kosova Palj Ljekaj želeo je konkretan odgovor od prištinskog premijera da li će formirati Zajednicu srpskih opština, na šta je Kurti podsetio da se u istoj Skupštini 2013. glasalo o njoj glasalo i da je tada usvojena.
“Da zaključim ‘Zajednica’ je prošla ovde u Skupštini. ‘Zajednica’ ne prolazi. Nije prošla sud, nije prošla narod. ‘Zajednica’ ne prolazi ni kod premijera, ni Vlade, ali je prošla kod vas”, rekao je Kurti.
Šta kažu analitičari?
Deo poznavalaca političkih prilika u Prištini smatra da opozicija nema pravo da kritikuje Kurtija za prihvatanje nečega što su oni potpisali dok su bili na vlasti, ali i da će Kurti pre podneti ostavku, nego da formira Zajednicu srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima.
“Možda se i nađe neki modus, ali ima jedna stvar koja je veoma bitna u celoj ovoj priči: u slučaju da Kurti odbije to što bude 18. marta ponuđeno sa aneksom ovog sporazuma, odnosno sa planom delovanja implementacije i bude vršio otpor prema tome, onda nas čeka velika izolacija Kosova”, ističe Fatmir Šeholi sa Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
Stručnjak za ustavno pravo, Mazljum Baraljiu, za medije na albanskom kaže da tačka sedam govori o teritorijalnoj autonomiji za Srbe, koja inkorporira srpsku državu na Kosovu, a tačka 10 da se Zajednica srpskih opština mora formirati na osnovu dogovora iz 2013. godine, isključujući odluku Ustavnog suda da pojedini delovi nisu u skladu sa navišim pravnim aktom.
Za bivšeg predsednika Ustavnog suda Envera Hasanija, osim Zajednice srpskih opština, problem je, kako kaže, što je sporazumom predviđeno da srpska pravoslavna crkva deluje na Kosovu kao da se nalazi u Srbiji.
Pitanje formiranja Zajednice srpskih opština je i jedna od dominantnih tema kod međunaronih predstavnika. Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da je bitno da se svi slože oko toga da Zajednica srpskih opština mora da se formira, tim pre jer je predviđena sporazumom od pre 10 godina.
On je na panelu “Budućnost EU i Zapadnog Balkana” na Kopaonik biznis forumu rekao da je to veoma dug period, kao i da sporazumi moraju da se poštuju.
“Drugi razlog je taj što ne morate da budete istoričar ili antropolog da znate da Srbi žive na Kosovu vekovima i imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti. To je test vlasti u Prištini da shvate šta mora da se reši da bi ispunili evropske standarde. Veoma je važno da vlada u Beogradu pomogne Srbima da budu uspešni kao zajednica. Optimista sam da to može da se desi”, rekao je Hil.
Ranije je nemački ambasador u Prištini Jorn Rode istakao u intervjuu za Radio Kosovo da predlog nemačko-francuskog plana za normalizaciju odnosa ne predviđa nikakvu “Republiku Srpsku na Kosovu”.
“Postoji ranije preuzeta obaveza Prištine da se fromira Zajednica srpskih opština (ZSO). Međutim, mi smo otvoreno i na vrlo jasan način rekli da ne želimo Republiku Srpsku na Kosovu. Ono što bih sada voleo je da Priština ispuni obavezu koju je prihvatila i da predloži statut ZSO”, kaže Rode, prenosi portal RTK.
Prema rečima nemačkog diplomate, Priština mora da se pokaže spremnom da razgovara o ZSO. Kako kaže, Nemačka je generalno zadovoljna pozitivnim rezultatima dijaloga Beograda i Prištine i očekuje odlučujući napredak.
Upitan da li će evropski plan rešiti probleme između Beograda i Prištine, Rode je rekao da su jasno stavili do znanja da je ovo samo međukorak na putu ka potpunoj i sveobuhvatnoj normalizaciji.
