Manje od mesec dana pred Evropske izbore desničarska partija Nacionalno okupljanje (RN) i dalje ima komotnu prednost u anketama sa podrškom od 30 odsto ispitanika u Francuskoj. Iako su mnogi faktori doprineli njenom rastu, ono što je posebno čudno je dominacija među radničkom klasom, koja se u prošlosti tradicionalno vezivala za levicu.
Naime, stranka Marin le Pen, koju će na izborima 6. juna predstavljati mladi lider Žordan Bardela (28), uspela je da istovremeno pridobije 31 odsto poslodavaca, prema majskoj anketi objavljenoj u Le Figaru, i 55 odsto radnika, prema aprilskoj Ipsos anketi. Stranke levice, po Ipsosu, bile su jednocifrene: osam odsto za Nepokornu Francusku (LFI) Manon Obri, šest za Ekologe Mari Tusan i Javni trg Rafaela Gluksmana, a samo jedan procenat za komuniste Leona Defontena.
Stranka Preporod predsednika Emanuela Makrona, koju na Evropskim izborima predvodi Valeri Hajer, ima oko 17 odsto podrške u anketama, ali samo pet odsto radnika. Zanimljivo je da čak 12 odsto ispitanika iz ove kategorije najavljuje da će glasati za manje partije koje nemaju skoro nikakve šanse da uđu u Evropski parlament, a samo 37 odsto je sigurno da će uopšte izaći da glasa, u poređenju sa 45 odsto ukupnog broja ispitanika.
Taktika RN-a na prvi pogled deluje poprilično jednostavno – identifikovati šta građani smatraju najvećim problemom i predstaviti program koji obećava da to reši. Tako je prema redovnoj anketi koju objavljuje portal Radio Classique 51 odsto građana zabrinuto zbog pada kupovne moći, 45 odsto brine inflacija, a 42 procenata bezbednost.
RN planira da ojača ekonomiju, a samim tim i kupovnu moć, “ekonomskim patriotizmom”, “lokalizmom” i “reindustrijalizacijom” sa fokusom na grane koje su neophodne za očuvanje suvereniteta i sektore sa najvećom dodatom vrednošću finalnih proizvoda. To je u suprotnosti sa “zelenom” politikom levičarskih stranaka, ali i praksom autsorsovanja industrijske proizvodnje u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, što pogađa radnike, posebno u visoko specijaliziranim delatnostima.
Najbolji primer sukoba politike zaštite životne sredine sa ekonomskim interesima su protesti poljoprivrednika širom Evrope, a posebno u Francuskoj i Nemačkoj. Farmeri su se pobunili protiv ukidanja poreskih olakšica na gorivo, uprkos poskupljenju energenata, kao i protiv raznih ekoloških standarda koje nameće EU, na primer u okviru programa “Od farme do viljuške”, osmišljenog da promoviše organsku proizvodnju. Katalizator sukoba bio je uvoz jeftinog žita iz Ukrajine, koja nije u obavezi da ispoštuje komplikovane standarde.
Sa druge strane neki ekonomisti kritikuju ekonomski patriotizam argumentom da bi zadržavanje kompletnog lanca proizvodnje u pojedinim sektorima industrije drastično povećalo cenu finalnih proizvoda, što bi se na kraju nametnulo potrošačima.
Bardelina politička ofanziva usmerena je i ka poslodavcima, pre svega malim i srednjim preduzećima. Tako je krajem marta bio na skupu Konfederacije malih i srednjih preduzeća, druge najveće unije poslodvaca gde je kritikovao gomilanje raznih propisa i veliko poresko opterećenje proizvodnih delatnosti.
Mere koje predlaže RN su smanjenje poreza, doprinosa i obaveznih pauza u cilju povećanja neto plata i rasterećenja preduzeća, što su klasične mere za povećanje slobode tržišta.
Što se zabrinutosti za bezbednost tiče, RN privlači birače delom programa koji je istovremeno najkontraverzniji i najpoznatiji široj javnosti, a to je kontrola iregularne i ilegalne migracije kroz jačanje evropske pogranične službe Fronteks i ograničenja slobodnog kretanja u okviru Šengenske zone. Te mere, zajedno sa obećanjem očuvanja nacionalnog identiteta i kulture posebno rezonuju među delom biračkog tela koje brine veza između rasta broja imigranata i stope kriminala.
Podsetimo da je Nacionalno okupljanje deo ID partije (Identitet i demokratija) u Evropskom parlamentu, tako da je Bardela pomenute mere o granicama izneo 25. aprila u okviru programa u skladu sa opštim načelima srodnih konzervativnih evropskih stranaka u Evropi.
Kampanja ID za ovogodišnje izbore ima šest načela
1. Obavezno poštovanje demokratije koje odbacuje bilo brani bilo kakve veze ili simpatije partija članica prema “autoritarnom ili totalitarnom ideologijom”.
2. Nacionalni suverenitet, koji odbacuje stvaranje “superdržave” ili “supernacionalnog” modela koji preneo nadležnosti suverenih država na EU institucije.
3. Identitet, kojim se državama daje za pravo da očuvaju kroz kontrolu imigracije očuvaju karakteristike svoje nacije.
4. Specifičnost kojom se priznaje pravo pojedinaca da brane svoje jedinstvene ekonomske, društvene, kulturne i teritorijalne modele u okviru Evrope.
5. Sloboda, kojom se naglašava važnost odbrane prava pojedinca na slobodu izražavanja, sa posebnim fokusom na borbu protiv onlajn cenzure
6. Kultura kao temelj političkog delovanja, čime se tvrdi da politički osvešćena građanska klasa može da se stvori jedino promocijom obrazovanja i nauke u kulturi naroda
Kako se Bardelina retorika odražava među građanima jako dobro ilustruje reportaža Politica iz Kana. Novinarka je “opipala politički puls” bogatih penzionera na promenadi Kroaset. Najveći broj njih rekao je da podržava Bardelu, Le Pen i Nacionalno okupljanje iako mnogi nisu čak ni znali da Evropski izbori treba da se održe. Kako navodi Politico, ovaj čuveni grad na Azurnoj obali u zadnje vreme sve više skreće ka desnici, koja je ostvarila uspehe i na lokalnim izborima.
Zaključak je da se ideologija, koju mnogi karakterišu kao krajnje desnu, normalizovala u društvu i postala “mejnstrim”, što je rezultat višegodišnjih napora Marin le Pen da proširi bazu i pridobije srednju klasu i “buržoaziju”. To je, po mišnjenju liderke RN, poslednja deo slagalice neophodan za dolazak na vlast.
Primer te normalizacije je i izjava jednog od zaposlenih u luksuznom hotelu u Kanu Erika Labuna, koji nije hteo da priča o svojim političkim uverenjima, ali je rekao da Le Pen i Bardela često pričaju stvari sa kojima se svi slažu.
Podrška desnici jača širom Francuske, kao i u drugim delovima Evrope, dok raste razočaranje zbog nacionalnih lidera, rastućih troškova života i strahova od gubitka nacionalnog identiteta.
Ljudi na jugu Francuske su takođe iskusili terorističke napade poput kamiona koji se zabio u ljude na šetalištu u Nici i napada nožem u crkvi. Postoji i antiimigrantsko raspoloženje, koje je usko povezano sa strepnjom od terorizma.
Kada se sa strahom za bezbednost spoje visoki porezi, inflacija i smanjenje kupovne moći, jasno je zašto su građani čak i jednog od najbogatijih delova Evrope zabrinuti za budućnost.
Nekim građanima su se smučile i posledice spoljne politike, pa kritikuju Ukrajince koji se vozikaju u luksuznim džipovima.
“Makron govori o slanju trupa u Ukrajinu, a oni su ovde sa svojim velikim automobilima“, rekao je jedan vlasnik restorana za Politiko, koji je hteo da ostane anoniman, plašeći se posledica svojih reči.
S druge strane vlasnik kaže da su uvek dobrodošli bogati turisti, odakle god bili.
“Bilo da su Rusi, Arapi, Afrikanci, obični turisti ili diktatori, klijent je klijent“, rekao je vlasnik restorana.
Upitan za koga bi glasao u junu na Evropskim izborima, vlasnik je odmah odgovorio “Marin Le Pen”.
