Oni koji misle da je post isto što i gladovanje, mnogo greše. U osnovi ima dva perioda u procesu prestanka uzimanja hrane – period posta i period gladovanja. Post traje onoliko dugo koliko se telo hrani rezervama koje su deponovane u njegovim tkivima.
Možemo da postimo u odgovarajućim razumnim vremenskim periodima i da na taj način poboljšamo fizičko stanje i često povratimo dobro zdravlje. Moguće je, znači, prestati uzimati hranu u dužim vremenskim periodima i imati od toga koristi. Ali, u momentu kada lekar koji vodi post konstatuje da je faza posta završena, i da bi dalji prestanak uzimanja hrane značio gladovanje, post se prekida. Gladovanje počinje kada se sa prestankom uzimanja hrane nastavi i kada se deponovane rezerve iskoriste ili padnu na opasno nizak nivo. Gladovanjem se ne može stići do zdravlja. To je proces umiranja.
Fiziološki oporavak tela
Kod životinja post je veoma važan faktor opstanka. One prestaju da jedu ne samo kad su bolesne ili ranjene, već isto tako za vreme zimskog sna ili letnjeg sna. Bolesna ili ranjena životinja traži neko skrovito mesto gde će joj biti toplo i gde će biti zaštićena od nevremena. Ona se tu odmara i ne jede ništa. Kada, na primer, izgubi nogu, ona leži sama i obično se oporavi bez lekova, bez zavoja ili hirurških intervencija.
Tek je u najnovijim vekovima postalo dominantno shvatanje da moramo da jedemo da bismo održali snagu. Dr Feliks Osvald, holandski lekar koji je došao u Ameriku pre početka ovog veka, izjavljuje: “Poznata je stvar da bol, povišena temperatura, želudačni problemi, pa čak i mentalni problemi dovode do gubitka apetita, i samo će ljudi koji nisu mudri pokušavati da ometaju ovaj prirodni tok stvari”.
Hiljade kontrolisanih postova
U periodu od približno 45 godina, na hiljade pacijenata je postilo pod mojim nadzorom, u trajanju od nekoliko dana do tri meseca, kako u cilju smanjenje težine, tako i lečenja.
Slučaj jednog starijeg čoveka posebno je interesantano. Gospodinu A. B. Bilo je sedamdeset godina i bio je bolestan tokom većeg dela života. Trinaest godina imao je bronhijalnu astmu i za to vreme se lečio u bolnici pet puta. Još duže je imao upalu sinusa. Šest godina bio je sasvim gluv na levo uho, a patio je od uvećane prostate duže od šest godina…
Ovaj čovek je godinama lečen na uobičajeni način ali nije bilo nikakvog pravog poboljšanja….
Kada je primljen u jednu instituciju za lečenje uz pomoć posta, rečeno mu je da će odmah morati da prestane sa uzimanjem lekova koje je koristio. “Ali”, pitao je, “šta da radim ako budem imao napad astme?” “Stisnućete zube i stegnuti pesnice i trpeti”, bio je odgovor. “Ne možete da ozdravite ako budete nastavili da uzimate lekove”.
Poslat je u krevet i rečeno mu je da tu ostane i ne uzima ništa u usta osim vodu dok mu se ne kaže da može da nastavi da jede. “Lečenje će biti još gore od bolesti”, pomislio je.
Da li može da živi bez hrane? Bio je slab zbog sugih godina bez dovoljno kiseonika. Uverili su ga da će da pažljivo posmatrati i da mu se neće dogoditi ništa loše…
Oko četiri sata ujutru prvog dana posta g. A. B. Je imao iznenadni napad astme. Nije mogao da diše dok je ležao u krevetu, pa je seo sa strane na krevet i zvonio za pomoć. Lekar je došao, pregledao ga i rekao: “Uskoro će Vam biti dobro. Biće potrebno oko dvadeset četiri sata da se oslobodite astmatičnih simptoma. Posle toga ćete se osećati lagodno”.
Kada lekar otišao, gospodin A. B. Se borio za vazduh. “Na kakvo sam to mesto došao”, pitao je čoveka u susednom krevetu. “Oni neće ništa da urade čak ni da me oslobode napada”.
Nastavio je da se bori za vazduh još nekoliko minuta, onda je došlo olakšanje i on je zaspao.
Kada ga je lekar ponovo posetio ujutru, g. A. B. Se osećao tako dobro da je bio spreman da oprosti njihovu naizgled nemarnost od prethodne noći. Bio je sve radosniji kada je dan za danom disao lako kao da je dečak, bez i najmanjeg znaka astme. Više nije imao napade astme dok je bio u toj instituciji. Sinisi su još curili, pa je post nastavljen. Posle oko šest dana posta, mogao je da mokri kao dečak. Prostata mu je smanjena skoro na normalnu veličinu.
Nastavio je da posti i svakim danom je video nestajanje simptoma bolesti, dok mu sinusi nisu očišćeni a disanje postalo zadovoljstvo…
Veruju oni koji su isprobali
Ovo je stvarna priča o oporavku čoveka koji je bio bolestan, koji je postio i koji se izlečio kako sam opisao…
U dramatično izlečenje do koga dolazi za vreme posta u odgovarajućem vremenskom periodu i u povoljnim uslovima, mogu da veruju samo oni koji su ga sami sproveli ili oni koji su imali priliku da posmatraju ljude koji poste. Opšta je tendencija kako kod običnih ljudi, tako i kod lekara, da odbace priče o takvim slučajevima kao suviše fantastične…
Preuzeto: Zdravahrana.com
