Mnogi ljudi smatraju bundevu za omiljeno povrće. Biljka sazreva na jesen i može se do proleća uspešno očuvati u svežem stanju. Koristi se često za pripremu mnogih jela, od poslastica, čorbaste hrane i sokova.
Unutrašnji deo bundeve, koji se koristi u ishrani, je žuto-naranžaste boje. Bogato je antioksidansima i beta karotenom, cinkom, kalijumom, vitaminom E, C i B, i vlaknima. Ako se bundeva redovno koristi može da spreči prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, stvaranje katerakte. Cink omogućuje podršku gustoći kostiju, što znači da je dobar saveznik u borbi protiv osteoporoze. Bundeva reguliše varenje hranje, deluje kao laksativ pa se preporučuje za suzbijanje zatvora.
Meso bundeve sadrži aminokiselinu L- tryptophan koji podstiče izlučivanje serotonina u organizam, i izaziva dobro raspoloženje i osećaj sreće. Ako bi se koristila svaki dan bundeva može sprečiti nastanak depresiji i može da očuva vedro stanje duha.
Semenke bundeve su veoma zdrave, one mogu sprečiti nastanak bubrežnog kamenca. Svaki dan bi se trebalo pojesti 5 do 10 grama semenki. Seme bundeve sadrži cink. Cink je neophodan za pravilan rast i razvoj dece.
Od bundeve se može dobiti i ulje. Dobija se postupkom ceđenja, koristi se za suzbijanje mnogih tegoba, naročito kod problema sa prostatom. Bundevino ulje je izvor vitamina A, B1, B2, C , D, E i K, cink, kalijum, magnezijum, gvožđa.
Ovo ulje se posebno preporučuje za zdravlje muškarac, jer dopronosi jačanju imuniteta, smanjuje nivo holesterola, ublažava štetno dejstvo slobodnih radikala, utiče na rad srca.
Zbog svojih sastojaka preporučuje se i za negu kože.
Obično se ulje bundeve upotrebljava za kuvanje i prženje hrane. Može se koristiti kao preliv za salate,jer ima ukus sličan orahu.
Verovatno ste čuli za sok od bundeve. On se posebno preporučuje za bubrege, može da podstakne varenje.
Piše: Mirjana Đerić
