Gejše – lepe i retke japanske muze. Sofisticirane umetnice, obučene da zabavljaju, godine provode učeći da sviraju razne muzičke instrumente, da pevaju, plešu, jednom rečju da budu primer ženskog savršenstva u očima muškaraca. U vreme kada su japanske žene bile isključene iz javnog života, gejše su bile te koje su mogle da igraju ulogu pažljive žene na poslovnim skupovima.
Gejša je žena koja je od malih nogu morala da proučava sve aspekte drevne japanske tradicionalne kulture. Ona mora znati sve o drevnim umetnostima, plesu i muzici. Uspešna gejša mora biti graciozna, šarmantna, obrazovana, duhovita i lepa. Pevanje, plesanje, poznavanje književnosti i slikarstva samo su neke obaveznih sfera interesovanja. Nije isključeno ni sviranje raznih instrumenata, od šamisena, bubnja do flaute.
Njihov izgled je veoma karakterističan. Pre svega, velika crna perika koja imitira prenaglašeni volumen kose vezane u punđu, bez mnogo detalja. Potom i nezostavni crveni i crni kreon oko očiju i crveni karmin na usnama. Drvene japanke na nogama i kimono sa belom kragnom čije su šare i cvetni motivi veoma svedeni, a dezen uvek u skladu sa trenutnim godišnjim dobom.
Gejše nisu bile prostitutke i to je jedna od zabluda koje je doneo prodor zapadne kulture u Japan. Japanska gospoda tog vremena, imala je istančaniji ukus od ostalih i drugačija shvatanja i uživanja i bili su veliki poštovaoci lepote i tradicije.
Broj gejši je u stalnom opadanju. Danas ih ima svega 2000 i najviše su skoncentrisane u Kjotu. Kako same kažu, u njihovom svetu se čuva ono najbolje od japanske tradicije i kulture koja polako nestaje pod pritiskom zapada.
Preuzeto: 24sedam
