Činjenica je da u životu ponekad ne možemo da izbegnemo da osećamo i izražavamo loše stvari – da se ljutimo, zavidimo, strepimo, zameramo, deprimiramo. Ipak, svakodnevno, stalno zadržavanje na negativnim osećanjima troši nam dragocenu energiju i truje život. A možemo bez njih, jer nam negativna osećanja ne donose gotovo nikakvu korist.
Ako ste u stanju da kao posmatrač premotate u glavi film nekoliko meseci ili godina svog života, ili bar pred spavanje pogledate unazad na dan koji je upravo protekao, obratite posebno pažnju na situacije u kojima ste osećali ili izražavali negativne stvari. Kad pogledamo na njih sa distance, uglavnom ćemo uvideti da su nam u konkretnim životnim situacijama, loša, negativna osećanja samo komplikovala život: nisu nam pomogla da brže i bolje obavimo neki posao, niti da lakše rešimo neki životni problem, niti da poboljšamo odnose sa ljudima. Naprotiv – osećanje i izražavanje ljutnje, frustracije, kritikovanja, straha i dr. kao po pravilu su nam otežavala da završimo započeti posao, komplikovala nam odnose sa kolegama, prijateljima i članovima porodice, a nas primoravala da se osećamo, najjednostavno rečeno, loše.
Od opravdavanja nema koristi
U proseku, mi provodimo popriličan broj sati dnevno u stanju nezadovoljstva, ljutnje, brige, potištenosti… Time ne samo da trošimo dragoceno vreme, koje se može upotrebiti na neku korisnu aktivnost, nego i značajno zagađujemo svoj emocionalni, mentalni i telesni sklop; i zvanična medicina sada priznaje činjenicu da dugo zadržavanje u negativnom spektru emocija narušava fizičko zdravlje. Pa ipak, mi retko ulažemo sistematski napor da se oslobodimo negativnog. Osnovni razlog je što većina ljudi ima duboko ukorenjene mehanizme koji održavaju negativna osećanja. Jedan od najjačih mehanizama je opravdavanje: naći ćemo puno razloga zbog kojih su naša nervoza, ljutnja, frustracija i dr. opravdani. (Razmislimo – čak i da su opravdani, da li ih to čini korisnijim za nas?) Drugi snažan mehanizam su višegodišnje navike i uticaj okoline – na primer, svi kritikuju i ogovaraju, pa smatramo prirodnim da to činimo i mi. Ima i drugih načina na koje podržavamo negativnost, ali ovi su najuobičajeniji.
Promena počinje svesno
Ipak, ako negde duboko u sebi osećamo da nam negativna osećanja uopšte ne prijaju, ukoliko to zaista rešimo, mi možemo da znatno smanjimo količinu negativnosti u sebi i da vreme i energiju koju smo time dobili upotrebimo za konstruktivne ciljeve. Stara učenja dubinske psihologije kažu da je prvi korak ka prevazilaženju negativnih osećanja naša odluka da ih ne izražavamo. Probajte da u nekom trenutku, kad postanete svesni i uhvatite sebe da ogovarate, kritikujete, zamerate, žalite se – jednostavno prestanete. Ako to uspemo da učinimo, možda će nam svanuti uvid da u stvari i nije bilo nikakve potrebe za tom negativnošću. Vrlo često, kad uspemo da svesno prekinemo sebe u izražavanju nekog negativnog stanja, osetićemo olakšanje – kao da smo se oslobodili nečeg ružnog i opterećujućeg.
Zamenimo loše dobrim
Prekidanje izražavanja negativnih osećanja ne znači njihovo potiskivanje – mi znamo da se osećamo ljuto, da hoćemo da zameramo, da smo potišteni – jedino što smo odlučili da to ne izrazimo. Šta dalje da učinimo sa tim? Psihologija joge savetuje – pokušajmo da nađemo suprotno stanje. Ako smo, na primer, nezadovoljni nekom osobom ili situacijom, pokušajmo da vidimo da li u njima ima nečeg dobrog. U ogromnoj većini slučajeva uspećemo da vidimo da u svakoj osobi i situaciji ima i dobrih strana. Tada možemo da svesno okrenemo misli u tom pravcu i razmišljamo o onome što je dobro. Videćemo da naša osećanja prate naše misli – nezadovoljstvo će se smanjiti. Zatim, možemo da pokušamo da osetimo zahvalnost za to dobro koje određena situacija ili osoba čini, za nas ili za druge, ma koliko nam to malo ili beznačajno izgledalo. Ako uspemo da svesno osetimo zahvalnost, već smo prešli na pozitivnu stranu; raspoloženje će odmah početi da nam se menja na bolje, pa sada, umesto da potrošimo sat ili dva na ogorčenost, ljutnju i žalbe, od kojih se jedino osećamo loše, imamo mogućnost izbora: umesto da gunđamo, možemo da se zabavljamo sa prijateljima, čitamo, obavimo neki zaostali posao, učinimo nešto lepo za svoje bližnje ili za sebe….
Tri dobre stvari
Ovo je jedna konstruktivna društvena igra, koju možemo igrati sa prijateljima, ako se tako dogovorimo. Kad uhvatimo sebe ili nekog drugog da smo počeli da kritikujemo i zameramo nekome ili nečemu, dogovorimo se da prestanemo. Zatim, pokušajmo da svesno nađemo i kažemo bar tri dobre stvari o onome što smo kritikovali. Ako ovo možemo da uradimo sasvim iskreno, možda ćemo uvideti da će naši odnosi sa ljudima početi da se menjaju na bolje, a da se mi sami osećamo bolje.
Preuzeto: Zdravahrana.com
