Letnja ishrana beba: Sezonske namirnice su idealne za ukusne i zdrave prve obroke

Prema UNICEF-ovim Smernicama za zdravu ishranu dece i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, zbog osetljivosti i nezrelosti bebina digestivnog trakta, dohranu je najbolje početi sa šest meseci jer u tom uzrastu energetska vrednost nutrijenata u majčinom mleku ili formuli više nije dovoljna.    

Letnje namirnice su, uopšteno gledajući idealne za pripremu raznolikih i ukusnih kašica, zato možete za doručak detetu starijem od šest meseci ponuditi mlečno-žitnu kašicu obogaćenu sezonskim voćem (npr. pirinčane pahuljice s breskvama). Za ručak je idealna kombinacija ribe i sezonskog povrća s dodatkom maslinovog ulja ili kombinacija mahunarki i žitarica.

Za večeru se može kombinovati pileće belo meso i povrće. Najbolji međuobroci biće sveže sočno voće poput trešanja, dinje, breskve ili nektarine, kajsija ili lubenice, u zavisnosti od uzrasta deteta. Osim što obiluju vodom, koja je ključna u letnjim mesecima jer se lako gubi tečnost iz tela, sadrže i vitamine i minerale, bogati su karotenoidima pa štite dečju kožu od sunca, a takođe i obiluju antioksidansima.

“U uzrastu od šest meseci kreće se najčešće s voćem i žitaricama. U ovom razdoblju dete uči da jede kašice. Do osam meseci preporučuju se kašice glađe teksture, ne preguste, i blagih ukusa, a s devet meseci dete se već može učiti na grublje teksture i hranu za prstiće (komadi hrane koje samo jede). Najbolje je davati sezonske namirnice i pokušati doći do onih iz kontrolisanog uzgoja”, kaže nutricionistkinja Tena Niseteo

Sa šest meseci beba može da jede kajsije, breskve, trešnje i šljive, a od povrća šargarepu, spanać, blitvu, tikvice, krompir, a od žitarica pšenicu, ječam, zob i raženi griz. 

Od sedam do devet meseci od voća ponudite kupine, jagode, borovnice, maline, lubenicu, a od povrća boraniju, brokuli, tikvice, grašak, špargle, kafriol i patlidžan. Od devet do 12 meseci na redu su dinja, smokve, kivi, narandža, lubenica i grožđe. Od povrća tu su kupus, kelj, praziluk, cvekla, krastavci i paradajz. 

Neki roditelji i pedijatri u početku dohrane prednost daju povrću pre nego slatkom voću. 

Nutricionistkinja doc. dr sc. Darija Vranešić Bender naglašava kako dohranu nije loše započeti s drugim ukusima i manje slatkim namirnicama kako se ne bi od početka stvarala navika na slatko.

“Redosled uvođenja nije toliko bitan. Optimalan razmak između dve nove namirnice je tri dana. So nije potrebno dodavati. Povrće treba kuvati u malo vode ili na pari, a ako se kuva u vodi, upotrebite je za pripremu kašice zbog vitamina i minerala. U početku se povrće usitnjava miksanjem ili pasiranjem, a kasnije (od 8. do 9. meseca) je dovoljno i samo viljuško. Osim vode u kojoj se hrana kuvala, u kašice se može dodati i mleko, posebno ako dete kroz mlečne obroke ne primi dovoljnu količinu, tj. potrebnih oko 500 ml dnevno”, pojašnjava nutricionistkinja Darija Vranešić Bender.

U uzrastu od devet do 12 meseci ishrana deteta postaje nešto kompleksnija. Jela su višekomponentna, koristi se više tehnika priprema hrane – pečenje, dinstanje…  

Meso se uvodi u samom početku, već sa sedam meseci. Piletina i ćuretina, belo meso, su prvi na redu. Nakon toga slede teletina, zečetina, jagnjetina i bela riba sa osam meseci, a sa devet im ponudite govedinu i junetinu. Plava riba u meni ulazi kad dete navrši 10 meseci, kao i svinjetina. 

Nakon godinu dana, uravnotežena ishrana trebalo bi da obuhvati gotovo sve namirnice. Obzirom da se kalendar dohrane često menja, pazite najviše na potrebe svog deteta i moguće alergije pa nove namirnice uvodite polako i ne žurite s početkom dohrane. 

“Kupovni voćni sokovi, prema novom izveštaju Američke pedijatrijske akademije, uopšte nisu za decu ispod godinu dana. Sveže ceđeni mogu biti korisni za one iznad godine koji nisu ljubitelji voća”, kaže Vranešić Bender.

Preuzeto: Yumama.com

Be the first to comment

Leave a Reply