Jedna medicinska knjiga tog vremena savetovala je ljude da su proleće i zima dobra vremena za kupanje, ali da to treba izbegavati leti.
Srednjovekovni gradovi bili su nezdrava mesta. Nisu imali kanalizacioni sistem ni zalihe sveže vode, a smeće je bacano na ulice.
Kraljevi i gospodari kupali su se češće od ostatka sveta. Neki su imali posebne prostorije odvojene za tu namenu, a drugi su se kupali u ogromnim kadama unutar svojih odaja.
Običan narod je retko dobijao priliku da se kupa u kadi, pa je uglavnom mogao samo brzo da se opere običnom vodom i krpom i, ako ima sreće, sapunom. Tokom toplih meseci mogli su otići do reke da se okupaju.
Mekani sapuni izrađivani su od ovčje masti, drvenog pepela i prirodne sode. Često su im dodavali cveće i biljna ulja radi slatkog mirisa, ali to je bilo veoma skupo. Tvrdi sapuni su se izrađivali od maslinovog ulja, sode, kreča, biljaka i cveća.
Do kasnog srednjeg veka porasla je svest o važnosti higijene, a opštinske vlasti su počele da troše novac na pokušaje da održavaju svoje gradove čistima. Gradovi su počeli da grade javne toalete. Do 15. veka London ih je imao desetak. Često su toaleti bii postavljani na mostovima, kako bi otpad mogla da odnese reka.
Gradovi su imali kupatila. Primera radi, Soutvark u Londonu imao je 18 toplih kupatila. Čak su i manji gradovi imali kupaonice, često povezane sa pekarama – kako bi koristile toplotu koja dolazi iz njihovih peći za zagrevanje vode.
Većina manastira bila je na periferiji gradova ili na selu i u njima su se poštovala stroga pravila o čistoći. Imali su svežu tekuću vodu, umivaonike, prostorije za kupanje, čiste klozete povezane sa kanalizacijom, čiste peškire i obavezno kupanje četiri puta godišnje.
Od srednjeg veka crkva je javne toalete proglasila nečistim mestom, pa je i obavljanje nužde na takvim mestima smatrano nemoralnim. Izuzetak je bio Kralj Sunce, Luj XIV, čovek za čije je vladavine Versaj dobio pun sjaj, ali i čovek koji je goste primao sedeći na klozetskoj šolji. Iako je imao mogućnosti da čistu vodu ima više nego običan svet, nije voleo da se kupa. Priča se da se okupao samo dva puta u životu
Elizabeta I se hvalila da se kupa jednom mesečno, bez obzira na to da li joj je kupanje potrebno ili ne.
Jedna medicinska knjiga tog vremena savetovala je ljude da su proleće i zima dobra vremena za kupanje, ali da to treba izbegavati leti.
Preuzeto: 24sedam
