Često možemo da primetimo da se jedna osoba u nekim situacijama ponaša na jedan način, a da se ta ista osoba u drugim situacijama ponaša na drugi, sasvim različit način – kao da je neka druga osoba.Kako većina ljudi ima predstavu o ljudskom biću kao konzistentnom i integrisanom, takav nesklad u tuđem ponašanju stvara zapitanost koje ponašanje date osobe odražava njeno „pravo Ja”: ono u prvim ili ono u drugim situacijama.Savremene psihoterapijske teorije na ovako postavljeno pitanje daju iznenađujući odgovor: iako su različita i često suprotstavljena, oba lica date osobe odražavaju njeno „pravo Ja”. Pretpostavka od koje se polazi u ovakvom objašnjenju nečijeg ponašanja jeste da osoba, tačnije njena ličnost nije integrisana u skladnu celinu, već da u njoj postoje slabije povezani „delovi” koji se u različitim situacijama različito izražavaju. Što je osoba slabije integrisana, a više „fragmentisana”, to je veći broj ovih „delova”, a njeno ponašanje više nekonzistentno i nedosledno.Na ljudsku ličnost možemo da gledamo kao na sistem ili strukturu, a svaka struktura teži unutrašnjoj konzistentnosti jer tada najbolje funkcioniše. Međutim, potpuno konzistenta i integrisana ličnost je više ideal nego pravilo. U stvarnom životu većina ljudi nosi u sebi neku privremenu ili trajniju podeljenost koja može, ali i ne mora da bude problematična. Razlikujemo normalnu unutrašnju podeljenost i patološku, koja značajno ometa funkcionisanje ličnosti.Za decu i mlade, kao osobe čija je ličnost u procesu formiranja, sasvim je normalno da su često nekonzistentni. Rast i razvoj ličnosti se ne zaustavlja postizanjem odraslosti, već je to trajniji proces emocionalnog i socijalnog sazrevanja koji vodi ka sve većem stepenu integracije ličnosti.Drugi način na koji se izražavaju ovi „delovi” ličnosti – koji se nekada nazivaju podličnosti ili ego-stanja – jeste situacija kada se istovremeno aktiviraju u nekoj situaciji, što osoba doživljava kao svoj unutrašnji konflikt. U psihoterapijskoj teoriji se ovakve situacije predstavljaju kao sukob dve podličnosti.Kada se konflikt između delova ličnosti tiče nekog za osobu važnog životnog pitanja i kada traje predugo, tada može da blokira i njeno funkcionisanje i njeno sazrevanje. Tada psihoterapeut može da pomogne osobi da se „dogovori sama sa sobom” i da tako prevaziđe i preraste unutrašnji konflikt.Danas ima više psihoterapijskih pristupa koje nude rad sa delovima ličnosti i koje podstiču njihov međusobni dijalog sa ciljem integracije ličnosti. Kod nas su najpoznatiji transakciona analiza, u kojoj se delovi nazivaju odrasli, dete i roditelj, kao i geštalt terapija koja pomaže osobi da osvesti delove sebe i njihovu interakciju, ali i psihodrama koja je među njima najstarija.
Izvor: Zoran Milivojević Politika
