Marija Gaetana Anjezi rođena je 16. maja 1718. godine u imućnoj porodici, a njen otac Pjetro težio je da porodicu uvuče u krugove ondašnjeg italijanskog plemstva. Već kao veoma malo dete, za Mariju se smatralo da je „čudo od deteta“. Tečno je, u petoj godini, progovorila italijanski i francuski jezik, a do svoje trinaeste godine savladala je i nemački, španski, grčki, hebrejski i latinski.
Marija je sa nepunih 10 godina održana govor na latinskom jeziku pred skupom akademika, a tema joj je bila za ono doba više nego interesantna. Naime, ona je zagovarala pravo žene na obrazovanje. Njen otac na vreme je uočio ćerkine talente, pa je, kada je Marija imala petnaestak godina, počeo da u svom domu pravi skupove na kojima su se nalazili najobrazovaniji građani u društvu, gde je Marija pokazivala svoj talenat na filozofske teme. Spis o njenim govorima i predavanjima, Pjetro objavljuje u vidu knjige 1738. godine.
Iako je bila izuzetnog istraživačkog, naučnog i prosvećenog duha, već kada je napunila dvadeset godina iskazala je želju da se zamonaši. Otac nije želeo da usliši tu njenu želju, ali joj je dopustio da se povuče u neku vrstu manastirskog života, unutar porodične kuće. Marija od tog trenutka ostaje bez dodira sa spoljašnjim svetom, u želji da postigne duhovni mir i da se posveti izučavanju algebre i matematike.
Naredne godine, provela je pišući udžbenik u kome je prikazala geometrijsku krivu koja je do tada bila poznata samo dvojici matematičara – Grandiju i Fermau. Zbog specifičnosti izgleda krive, Grandi ju je nazvao „la versiera“, što je u prevodu značilo – uže koje vraća jedro. Ipak, desila se interesantna stvar pri prevodu Anjezine knjige. Naime, prevodilac je greškom zamenio reči „la versiera“ u „l’aversiera“, što je u slobodnom prevodu značilo veštica, odnosno đavolova žena. Tako je ova kriva postala poznata kao kriva veštice Anjezi.
Marija je za svog života napisala i prvu knjigu koja je sadržala integralni i diferencijalni račun, a bila je i počasni član Bolonjskog univerziteta.
Kao poliglota, matematičarka i izuzetno pronicljiva žena u borbi za žensko pravo na obrazovanje, bila je cenjeni član milanskog i uopšte italijanskog društva svog vremena, a jedan krater na Veneri kasnije je poneo njeno ime.
Prema brojnim kasnijim istraživačima, Marija Anjezi bila je prva matematičarka koja je bila značajna za svet još od Hipatije, koja je živela u 5. veku pre nove ere.
Umrla je 9. januara 1799. godine u Milanu, a istorija je upamtila kao matematičarku, lingvistkinju i filozofkinju, koja je videla mnogo ispred svog vremena.
