Iako je reč o dva potpuno suprotna, međusobno isključujuća osećanja, ljudi ih veoma često povezuju, a razlozi zbog kojih nakon ljubavnih veza i brakova nastaje odnos mržnje jesu – izdaja i odbacivanje.
Ljudi veoma često povezuju ljubav i mržnju, govore kako su to dva lica istog osećanja i kako se ljubav veoma lako pretvara u mržnju. Kako je reč o dva potpuno suprotna, međusobno isključujuća osećanja, vredi osvetliti njihovu prirodu i međusobni odnos.
Ljubav je osećanje koje neko oseća prema osobi koja mu je emocionalno važna na veoma pozitivan način. Ljubav je odnos prema drugoj osobi kao celovitom ljudskom biću koje je procenjeno kao veoma pozitivno i vredno. Zbog toga se onaj koji voli emocionalno vezuje za voljenu osobu, želeći da bude sa njom u trajnom odnosu. Ljubav je primer najprijateljskijeg mogućeg odnosa.
Promena pozitivne predstave
Mržnju ljudi osećaju prema nekome ko im je emocionalno važan na veoma negativan način. Tačnije, mrzi se onaj koji je procenjen kao zao čovek. Zato mržnja motiviše ili na izbegavanje omrznute osobe ili na želju za osvetom – da ona bude socijalno, emotivno ili fizički uništena. Mržnja je primer najneprijateljskijeg mogućeg odnosa.
Zašto neko ko je voleo neku osobu počne da mrzi tu istu osobu? To spolja gledano izgleda kao da se ljubav transformisala u mržnju. Međutim, pravi razlog je u tome što je taj promenio svoju predstavu o datoj osobi iz veoma pozitivne u najnegativniju moguću. Tada ljudi izjavljuju: mislio sam da je drugi dobar, ali sam shvatio da je on veoma pokvarena osoba, koja me je iskoristila i odbacila.
Dva glavna razloga zbog kojih nakon ljubavnih veza i brakova nastaje odnos mržnje jesu izdaja i odbacivanje. Pravilo je da onaj koji mrzi sebe doživljava žrtvom bivšeg partnera. Razlozi koje navode su neverstvo, prevara, dugotrajno prikrivanje paralelne veze, iskorišćenost, nezahvalnost, bezobzirnost i bahatost druge stane. Tada možete čuti: upropastio mi je život. Osobu najviše boli doživljaj nepravde da onaj ko je bio pošten bude gubitnik i žrtva, a da onaj ko je bio nepošten i pokvaren bude pobednik. Na osnovu toga mnogi uzimaju pravo da isprave „nepravdu” i da osvetnički upropaste život „pokvarene” osobe.
Ljudi su po pravilu veoma osetljivi na one situacije kada procene da im je neko koga su smatrali prijateljem učinio nešto što smatraju neprijateljskim činom. Kada im neko koga smatraju neprijateljem učini nešto ugrožavajuće, to ih ne iznenađuje jer je očekivano. Ali kada procene da im je prijatelj taj koji je učinio nešto neprijateljsko, to je izdaja koja ih posebno pogađa.
Prilikom okončavanja ljubavnih veza i brakova postoji razlika između raskida ili razvoda i odbacivanja. U prvom slučaju postoji poštovanje onoga ko odlazi prema onome ko je ostavljen, a u drugom postoji nepoštovanje.
Kada je prethodna ljubavna veza ili brak rezultirala rađanjem zajedničkog deteta ili dece, ona suviše često postaju oruđe sprovođenja osvete i „kažnjavanja” druge strane.
Unutrašnji konflikti
Odnosi ljubavi mogu preći u odnose mržnje, a da li odnosi mržnje mogu preći u odnose ljubavi? Mogu, ali veoma retko. Ono što je potrebno da se desi jeste da veoma negativna slika o datoj osobi postane veoma pozitivna.
Kada je reč o odnosu ljubavi i mržnje, može se postaviti pitanje da li je moguće istovremeno osećati i ljubav i mržnju prema istoj osobi. Takva vrsta unutrašnjeg konflikta osobe koja bi trebalo da istovremeno ima i najpozitivniji i najnegativniji odnos prema drugome jednostavno nije moguća. Ličnost je sistem, a kada su u jednom sistemu toliko suprotne sile, on jednostavno nije u stanju da funkcioniše.
Postoje ličnosti koje imaju sposobnost da u istom odnosu pokazuju oscilacije i ljubavi i mržnje. To je slučaj sa takozvanim granično poremećenim ličnostima. Oni mogu u jednom trenutku biti veoma nežni u pokazivanju ljubavi, a u nekom drugom mogu reagovati snažnim prezirom ili mržnjom prema istoj osobi, da bi nakon toga opet pokazivali ljubav. Emotivne veze sa ovakvim ličnostima su haotične. Razlog za ovakvo funkcionisanje jeste što su one veoma osetljive, tako da svaku kritiku doživljavaju kao odbacivanje, kao partnerovu mržnju, zbog čega se „brane” svojom kontramržnjom.
Izvor: Zoran Milivojević – Politika
