Možda se slažete saAnom karenjinom da ima onoliko ljubavi koliko ima srdaca, što i jeste prilično tačno budući da je ljubav individualno iskustvo svakog pojedinca.
Na pitanje da li se filozofija moderne ljubavi razlikuje od onih u ranijim vremenima, a naročito da li u današnje vreme postoji rezervisanost i strah od zaljubljivanja i strasne ljubavi, čiji je opis dao Stendal u svom znamenitom eseju O ljubavi, nije lako dati odgovor.
U tom eseju Stendal opisuje etape kroz koje u svojoj duši prolazi onaj koji se zaljubljuje i uvodi pojam kristalizacije, koja je zapravo „rad duha koji iz svega što se pred njim pojavljuje otkriva da voljena osoba poseduje nova savršenstva“. Kristalizacija je, dakle, proces koji se događa u romantičnoj ljubavi.
Psihoanalitička tumačenja
Emocionalni život i ljubavne veze svakog čoveka ponaosob određene su svesnim delom njegove ličnosti, a zapravo mnogo više njegovim nesvesnim, ukoliko prihvatimo psihoanalitička saznanja i tumačenja.
Ona nas takođe upozoravaju da će uticaji nesvesnog porodičnog života naših roditelja i nesvesna opažanja koja potiču iz našeg detinjstva imati znatnu ulogu u oblikovanju našeg odnosa prema suprotnom polu.
Izgleda da smo i ne znajući preopterećeni balastom prošlosti i da tu nema pomoći. Tako se tumače beskrajna i uporno ponavljanja istih ljubavnih obrazaca našeg zrelog života: neki ljudi upadaju iz veze u vezu sa sličnim karakteristikama, biraju pogrešne osobe, kao da su osuđeni na ista ponavljanja i da ne mogu da izađu iz začaranog kruga.
Jaka sudbinska zaljubljenost se u psihoanalitičkoj terminologiji objašnjava kao prenos libida sa Ja na voljenu osobu.
S obzirom na to da ova sposobnost ne zavisi od spoljnih trendova nego od toga da li su pojedinci po svojoj psihičkoj konstituciji tome podložni ili ne, rekli bismo da psihoanalitičari zaljubljivanje ne shvataju kao stvar mode niti kao pojavu kojoj bismo se racionalno opirali.
Ona se dogodi ili ne, a da bi se dogodila makar jedno od dvoje mora da bude sposobno za dugotrajnu idealizaciju voljene osobe.
Romantična ljubav u poređenju sa neromantičnom
Pod romatničnom ljubavi u običnom životu smatraju se jaka ljubavna osećanja koja nas iznenada obuzimaju, ne zavise od naše volje i menjaju nam život tako da predmet ljubavi postaje centar našeg sveta. Naša najskrivenija nadanja, blaženstvo ili prokletstvo zavise od pogleda voljene osobe, sitnih znakova pažnje, tananih pokreta koje samo zaljubljeni primećuju jedno kod drugog.
S jedne strane,romantična zaljubljenost je izuzetno stanje, koje one koji su njime obuzeti baca u kovitlac divnih osećanja očekivanja, nadanja, strepnje i strasti.
Ali moguće nevolje kod takve ljubavi su: izloženost koja nije prijatna svakome jer sada od drugoga zavisi vaša sreća ili nesreća, da ona ostane jednostrana, da nastane razočarenje kada se ljubavnici ohlade, raščaraju i najzad shvate koliko njihov partner malo odgovara njihovoj lepoj slici. Dakle, razni oblici patnje, depresije i bolno gubljenje iluzija.
Može se čuti mišljenje da danas postoji trend namernog bežanja od strasne ljubavi, unapred se čuvajući bure osećanja, nepredvidljivosti i bola koji može proizići u takvoj vezi.
Otprilike kao strah od predavanja, opisan u Eliotovoj Pustoj zemlji, gde sudbina zemlje zavisi od prave ljubavi muškarca i žene, ali dok Eliot slika galeriju promašenih parova, ispostavlja se da takve ljubavi i takvog para nema.
Navodno, savremene devojke i mladići su oprezni, radije bi stabilnu vezu bez mnogo lude ljubavi, ali i bez neprijatnih posledica iste.
Ili se čak i sasvim izbegava bilo kakav vid vezivanja, živi se usamljeno, ili su veze sasvim površne i partneri se često menjaju, bez većih stresova u ostavljanju, jer će stari ubrzo biti zamenjen novim. Osim eventualne frustracije da ni tu nešto nije normalno.
Kod neromantične ljubavi, osim ovog elementa izbegavanja ljubavnog bola, prisutan je i drugi racionalni element, a to je društveni, to jest želja za društvenim položajem i prestižom, pa se ljubav može podrediti ili prilagoditi njemu.
Možda slavni par neće biti spojen strasnom ljubavlju, ali će imati isti interes, sklonost ka glamuroznom životu, pokazivanju uspeha i bogatstva, umetničke ambicije koje valja progurati, sponzorstva koja treba pokriti.
Takođe, ima dosta parova gde su supružnici i poslovni saradnici, i to može odlično i dugotrajno da funkcioniše.
Upoznavanje preko interneta
Većina ljudi koji naginju onome što se zove porodični život, svoje supružnike je pronašla za vreme dok su išli u srednju školu i studirali. Ako ne tada, onda eventualno na poslu, među kolegama i koleginicama.
Međutim, ako se ne pronađe odgovarajući partner dok je čovek još relativno mlad, spreman da voli, fleksibilan, neopterećen gorkim iskustvima, a ima sklonosti ka bračnom životu, prilike da će se to dogoditi s godinama opadaju.
Poznato je da vremenom zahtevi u odnosu na ljubav kakvu bismo želeli rastu, postajemo izbirljivi, ne priznajemo svoje mane ali zato dobro vidimo tuđe, postajemo pomalo ograničeni i budalasti, svakako ne lepši, ali i dalje se naravno sviđamo samima sebi, i greška mora da je u drugima koji ne uviđaju naše savršenstvo.
Za one koji ne izlaze puno, a često su onlajn, savremeno doba ima još jednu ponudu. Moguće je okrenuti se traženju prave osobe preko specijalizovanih sajtova na internetu, koji su zamenili klasične agencije za bračno posredovanje.
I inače se mogu upoznati divni ljudi preko interneta, možda ne na tim sajtovima, ko zna.
Preuzeto: kultivisise.rs
