Ljubomora kod dece

Ljubomora je univerzalni fenomen koji je relativno često prisutan u porodicama kako izmedju partnera, tako i među decom. Pojedini stručnjaci smatraju da je ljubomora među decom toliko česta pojava da bi se mogla smatrati normalnom.

Roditelji obično dvojako reaguju na ovu pojavu među decom – ili zapažaju najmanje promene i najprikrivenije znake ili negiraju da tako nešto postoji među decom.Prema nekim shvatanjima, uzrast deteta u trenutku saznanja o rođenju mlađeg brata ili sestre ima značajnu ulogu u nastanku ljubomore. Deca do osamnaest meseci obično ne pokazuju značajnije reagovanje na novorođenu bebu, kao ni deca školskog uzrasta koja imaju vec izgrađene vršnjacke odnose, pa obično prema bebi preuzimaju ulogu zaštitnika.
Najosetljivija su deca oko treće godine, koja su jos uvek zavisna od roditelja i sa još uvek neizgrađenom vršnjačkom mrežom, pa dolazak novog člana doživljavaju kao gubitak ljubavi i pažnje. Smatra se da ukoliko je razlika među decom veća od deset godina, oni odrastaju i vaspitavaju se kao jedinici, pa je rivalizacija minimalna.

Deca na “šok sa skidanja sa trona” mogu reagovati otvorenom ili prikrivenom agresivnosću. Obično su gnev i agresija usmereni na novorođeno dete, a ponekad i na majku, posebno ukoliko je isključena iz uobičajenih aktivnosti iz života deteta zbog održavanja trudnoće. U tom slučaju postiji rizik da dete doživi trudnoću majke kao bolest (što može, pored veoma pomešanih osećanja izazvati i strah vezan za majku), a ne kao nešto prirodno i normalno.
Što je dete mlađe, lakše je prepoznati njegova negativna osećanja tipa besa, gneva, ljutnje (ignoriše činjenicu da je majka trudna, udara je u stomak, baca bebine stvari itd.), dok je za stariju decu tipično latentno ispoljavanje besa, gneva ili tuge kroz regresivno ponašanje (ponašanje koje je tipično za mlađi uzrast, kao da se nekoliko stepenika vratilo unazad) – umokravanje, “tepanje” , sisanje palca, traženje hranjenja na flašicu ili psihosomatske smetnje (bolovi u stomaku, glavobolja, nesanica i dr.).
Regresivno ponašanje je normalno i prolazno, jer želja da nastavi da raste i da se razvija nadvladava želju da se vraća unazad. Posle izvesnog vremena starije dete uviđa i privilegije koje dobija shodno uzrastu, a kasnije rivalstvo može biti i podsticaj na veću aktivnost i trud da bi se prevazišao brat ili sestra. Zato su prvenci često odgovorniji, zreliji i uspešniji u odnosu na mlađu decu, a u odnosu na jedince snalažljiviji i spremniji za borbu u životu.

Pripreme za doček novog člana počinju još za vreme trudnoće. Pored toga što roditelji obaveste dete da će se roditi brat ili sestra, objasne da će imati s kim da se igra i da će ga isto voleti, potrebno je prvencu naglasite da će i dalje imati nepromenjene aktivnosti tipa druženja sa vršnjacima, odlaska u park, igralište povedite ga da vidi ultrazvučni pregled majke i da čuje bebine otkucaje srca u okviru priprema za dolazak bebe uključite ga u aktivnosti vezane za kupovinu opreme i pripremanje kutka za prinovu dajte detetu posebne, privilegovane zadatke detetu čime bi se ukazalo na njegov značaj i posebno mesto u porodici (npr. bavljenje nekom posebnom kreativnom ili sportskom aktivnošću ) iznenadite ga nekim lepim poklonom kada majka i beba pristignu iz porodilišta upozorite rodbinu da se prvo obrati starijem detetu i da ga obraduju nekom sitnicom pre nego što dođu kod bebe izbegavati poređenje (i pozitivno i negativno) sa mlađim detetom  uvođenjem aktivnosti vezanih za negu mlađeg deteta učvrstićete odnos između njih svakodnevno pokazujte pažnju i ljubav, rečima i postupcima, i jednom i drugom detetu.

Bitno je uključivanje starijeg deteta u raspored svakodnevnih aktivnosti prema novom članu porodice, ističući neophodnost angažovanja i podele obaveza svih članova porodice.

Reagovanje deteta na prinovu u porodici najvećim delom će zavisiti od toga kako se roditelji postave prema značajnoj promeni.

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs

Be the first to comment

Leave a Reply