Starije dete ne samo da više “nije u centru pažnje”, već i ne razume kako se to dogodilo. Iz njegovog ugla, beba je biće koje ne zna ništa i nikako ne zaslužuje sve te izraze divljenja.
Na dolazak nove bebe u porodicu, mnoga deca, u zavisnosti od uzrasta i pripremljenosti na ovu promenu – reaguju ljubomorom. Međutim, nije ni svaka ljubomora ista, niti se svako ljubomorno dete ponaša na isti način. Neko dete će svoju ljubomoru duboko skrivati, neko početi ponovo, na primer, da sisa palac, iako je to odavno prevazišlo, neko će imati česte napade besa. Ono što je ovoj deci zajedničko jeste da ne umeju da verbalno definišu niti objasne ono što osećaju. Ne treba to od njih ni očekivati, tim pre što je ljubomora najizraženija od treće do sedme godine, to jest, kada je verbalni aspekt još uvek u razvoju.
*Otvorena i skrivena ljubomora
Otvoreno pokazivanje ljubomore se manifestuje kroz bolesti (kašalj, osip…), vraćanje u regresivne ranije faze, uništavanje igračaka, grickanje noktiju, iznenadne tikove, pokušaje da starije dete fizički povredi bebu, upućivanje ružnih reči bebi… Sa druge strane, ponekad dete pokazuje pažnju i nežnost prema bebi ali čim okrenete glavu pokušava da je povredi štipanjem, udaranjem, ujedanjem. To su manifestacije potisnute, skrivene ljubomore. I jedan i drugi oblik ljubomore imaju isti uzrok: novorođena beba je njima oduzela maminu i tatinu pažnju i ljubav, i ona zaslužuje da za to bude kažnjena.
*Prvi znaci ljubomore
Oni mogu da se jave u uzrastu od osamnaest meseci, jer tada dete poseduje izvesnu zrelost i osvešćenost svojih i tuđih postupaka. Najintenzivnija je do četvrte godine ali opstaje i kasnije, sve do sedme. Uukoliko je razlika između vaše dece sedam godina i više, smatra se da je prvorođeno dete već formirano u velikoj meri, pa se može smatrati jedincem. Odnosno, tada ljubomora može sasvim izostati.
Kako će starije dete prihvatiti mlađeg brata ili sestru uveliko zavisi od roditeljskog stava. Ljubomora je prirodna, normalna faza borbe dece za svoje mesto u porodici, ali je poželjno da na svaki način pokušate da sprečite da se u ovoj borbi starije dete povlači u sebe, ima agresivne ispade, ispoljava neki psihički problem.
*Počnite na vreme.
Objasnite starijem detetu da ćete uskoro dobiti novog člana porodice još dok je beba u vašem stomaku. Dozvolite mu da vas mazi po stomaku (ako to želi), predložite mu da ono bira muziku koju će slušati i beba, uključite ga u izbor imena… Odnosno, pripremajte ga na ovu promenu mesecima pre nego se ona dogodi.
*Zajedno.
Povedite ga na ultrazvučni pregled. Neka oseti vaše uzbuđenje. Istovremeno, to će uticati da od početka bude uključen u iščekivanje bebe.
*Istina.
Izbegnite da govorite kako će novi brat ili sestra biti njegovo društvo za igru. Proći će godine pre negó što to postane istina, pa se mogu pobrkati detetova očekivanja kada vidi bebu sa onim što realno ona može da mu ponudi. Detetu recite istinu, tj. da ćete u početku imati mnogo posla, da mala beba mnogo toga ne ume sama, da će postepeno rasti i stalno učiti nove veštine.
*Ljubav.
Objasnite detetu da mlađi brat ili sestra nikako ne ugrožava ono što vi osećate prema njemu. Više nego inače ponavljajte starijem detetu kako ga beskrajno volite. Beba vas verbalno ne razume, ona neće biti ljubomorna na ovakve vaše izjave starijem detetu, a njemu će mnogo značiti. Čak i ukoliko je ono svesno vaše ljubavi, ovo je vreme da ga podsećate.
*Drugi odrasli.
Uključite druge odrasle osobe u vaš porodični ritam. Najpoželjnije je veće angažovanje tate, ali su dobrodošle i bake i deke.
*Vrtić.
Kada je nova beba tek pristigla u porodicu, sačekajte sa upisom starijeg deteta u vrtić. Ili sačekajte da beba malo poodraste, ili starije dete upišite u vrtić nekoliko meseci, ili čak godinu dana, pre rođenja bebe. Naime, ukoliko ga izdvojite iz porodice baš kada stigne beba, osetiće se dodatno zapostavljenim i odbačenim. Misliće da se vi kući sigurno divno provodite, pa će i njegov otpor prema odlasku u vrtić biti sve izraženiji. Mnoga deca se tada vraćaju u neko davno prevaziđeno ponašanje (počnu ponovo da mokre u krevet i sl.), jer nesvesno misle da će na taj način privući vašu pažnju koliko i beba.
*Samostalne svađe.
Ne uplićite se u dečje rasprave ili svađe. Ne dozvolite sebi da izigravate sudiju i postavljate pitanja ko je prvi počeo, ili ko je kriv. Kroz svađanje i mirenje, deca grade svoj odnos i formiraju lično iskustvo. Bore se za svoje mesto u očima onog drugog. Potrebno je vreme da se međusobno prihvate a vaše mešanje taj proces može samo usporiti. Naime, kroz svoje međusobne sukobe deca se uče kompromisima i rešavanju sukoba samostalnim putem. Ona su u prednosti kada krenu u školu, lakše formiraju socijalne kontakte jer su kroz česte konflikte sa braćom ili sestrama naučili da je ponekad svađa samo gubljenje vremena, da je bolje imati kompromis nego ćutanje, i da nije moguće iz svakog sukoba izaći kao pobednik. Razlog da se umešate je opravdan samo ukoliko dođe do fizičkog ili psihičkog maltretiranja.
*I starije dete je dete.
Roditelji često nesvesno prebacuju višak svojih novonastalih obaveza na starije dete. Tako, ono preuzima deo roditeljske uloge, a osećanje obaveze koja im je nametnuta doprinosi da svog mlađeg brata ili sestru ne gleda sa odobravanjem, već kao “smetalo” zbog koga ne može da društvom u dvorište ili na trening… U dugoročnom smislu, mlađe će naučiti da se oslanja na starije, ali nemojte kvariti detinjstvo starijem. Odnosno, ne zaboravite da, bez obzira što sada imate i mlađe dete, ono starije je još uvek ostalo dete.
*Odredite pravila.
Upoznajte decu sa konsekvencama koje će uslediti ukoliko se međusobno namerno izazivaju. Na primer, ako brat sestri namerno polomi njenu omiljenu igračku, ona će smeti da polomi njegovu omiljenu igračku.
*Pokažite strpljenje.
Iako želite idiličan odnos među vašom decom, potrebno je vreme da se on uspostavi. U zavisnosti od uzrasne razlike i pola dece, njihovi odnosi će kroz odrastanje prolaziti kroz veoma burne faze. Njihovo prvo značajnije odvajanje dogodiće se kada jedno od njih krene u školu (ukoliko mlađe još uvek ide u obdanište). Ovo odvajanje neće biti samo fizičko, jer će sada svako od njih biti podložan uticaju svoje vršnjačke grupe (odeljenja u školi, tj. grupe u vrtiću). Iako mnoga braća i sestre tek prilikom ovog odvajanja shvate koliko znače jedno drugome, upravo će im ova razdvojenost omogućiti da se razviju u samostalne ličnosti. Dokazivanje svojih moći, ispitivanje vaših emocija i granica izdržljivosti, provociranje koje dete više volite, pokušavanje da se na sebe skrene pažnja, učenje stalno novih načina komuniciranja sa okolinom… sve su to mogući razlozi za nove sukobe. Odnosno, proći će godine dok se vaša deca ne budu družila i slagala onako kako ste vi to zamišljali od početka.
Period puberteta ih može dodatno udaljiti, ali kada i ta faza prođe, njihovi odnosi postaće stabilniji i mirniji.
Sitnice i poklončići
Kada počnete da kupujete stvari za bebu, ili počnu da vam dolaze gosti da “vide bebu”, neku sitnicu namenite i starijem detetu. Važno je da se oseća što manje zapostavljeno a što više ravnopravno.
Organizujte se
Prvorođenom detetu je u periodu navikavanja na bebu potrebna pažnja oba roditelja. Pokušajte da se organizujete tako da dok je mama sa bebom, tata odvede starije dete u šetnju, ili u neku njihovu zajedničku akciju. Sledećeg dana obrnite uloge.
Pomoć
Angažujte starije dete da vam pomogne u nekim osnovnim radnjama oko mlađeg deteta. (da vam nešto donese, pomogne prilikom kupanja, presvlačenja, hranjenja…). Uvek ga pri tom pohvalite, recite kako ne znate da li bi mogli da sve postignete sami, da vam njegova pomoć mnogo znači… Tako ćete doprineti da se oseća važnim, potrebnim vama a istovremeno će se kod njega razvijati osećaj lične vrednosti.
Bez poređenja
U pozadini većine dečjih svađa stoji njihovo supraništvo, tj. borba za roditeljsku pažnju. Nemojte ih porediti, jer će to samo pojačati njihovu potrebu da se dokažu pred vama, što istovremeno znači da će morati da pobede brata ili sestru.
Odustanite od krivice
Nemojte kriviti starije dete za svaki konflikt. Rečenice: “Ti si stariji, popusti mu…”, ili: “Vidiš da je on mali…”, utiču na to da starije dete počne da vas doživljava kao dežurnog i nepravednog sudijiu. Takođe, ne dozvolite svom mlađem detetu da bude podređeno samo zato što se nije rodilo prvo: »Pusti ga, on je stariji, on to bolje zna…« Stavljanje sebe na nečiju stranu i svaljivanje krivice na drugo dete negativno utiče na njihov međusobni odnos (jedno se uvek oseća uskraćenim, u neravnopravnoj borbi), ali kvari i vaš odnos sa decom.
Preuzeto: Yumama.com
