Nedavno istraživanje Univerziteta iz Frajburga otkrilo je iznenađujuću činjenicu da ljudi pod stresom razvijaju pozitivno društveno ponašanje. To je opovrglo uobičajeno mišljenje da je reakcija na stres uvek agresivna.
Tim istraživača, predvođen psihologom prof. Markusom Hajnrihom i neurologom dr Bernadet fon Davans sa Univerziteta Frajburg u Nemačkoj su u jednom nedavnom proučavanju ponovo ispitali kako ljudi reaguju u stresnim sutuacijama. Zaključci do kojih su oni došli protivreče jednoj ukorenjenoj, skoro 100 godina staroj naučnoj doktrini, koja je postala i deo uobičajenih shvatanja široke populacije. Prema toj doktrini, ljudi i većina životinjskih vrsta na stres odgovaraju reakcijom poznatom pod nazivom “bori se ili beži”.
Međutim, negde 1990-tih naučnici su počeli da ukazuju da možda baš i nije sasvim tako i kako žene, umesto agresije, pokazuju alternativan oblik reakcije na stres – “neguj i sprijatelji se” – drugim rečima, zaštitničku (“neguj”) i prijateljsku (“sprijatelji se”) reakciju. I pored ovoga, nastavilo se sa verovanjem da muškarci pod stresom ipak postaju agresivni. Ali, nemački istraživači sad tvrde da nije tako – njihov zaključak je da je očigledno da i muškarci razvijaju društvenije ponašanje, kao direktnu reakciju na stres.
Inače, ovo je proučavanje koje je po prvi put eksperimentalno ispitalo reakciju muškaraca na stres, a rezultati su objavljeni u časopisu Psychological Science.
U istraživanju su učestvovali, u svojstvu ispitanika, čak i neki poznati profesori fakulteta iz Švajcarske i Nemačke.
Istraživački tim Univerziteta Frajburg je već ranije ispitao implikacije posledica socijalnih stresora, koristeći posebno osmišljene igre društvene interakcije. Te “igre” su im omogućile da izmere pozitivno društveno ponašanje – na primer, poverenje ili deljenje sa drugima, i negativno društveno ponašanje – na primer, kažnjavanje.
U ovom proučavanju se pokazalo da su ispitanici koji su bili pod stresom pokazivali značajno pozitivnije društveno ponašanje nego ispitanici koji nisu bili u stresnim situacijama. Sa druge strane stres, nije uticao na povaćanje negativnog društvenog ponašanja. Za prof. Hajnriha, ovo otkriće ima dalekosežne posledice u razumevanju društvenog značaja stresa: “Iz ranijih proučavanja u našoj laboratoriji, već smo znali da pozitivan kontakt sa pojedincem u kojeg imamo poverenja pre stresne situacije smanjuje reakciju na stres. Očigledno je da je ova strategija izlaska na kraj sa stresom tako snažno ukorenjena da ljudi takođe mogu da promene svoje reakcije na stres i tokom samog stresa, ili odmah nakon njega, i to pomoću pozitivnog društvenog ponašanja”.
Nema sumnje da su rezultati ovog istraživanja ohrabrujući. Prvo, oni ukazuju da ljudi nisu tako animalni kao što ih predstavljaju neke psihoanalitički i darvinistički orijentisane struje u nauci. A drugo, ovo istraživanje ukazuje i da stres sam po sebi nije loš – jer nas, očigledno, može podstaći da postanemo bolji građani sveta, saosećajniji, društveniji i bolji ljudi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
