Kao deca, vidimo svoje roditelje kao sveznajuće ljude. Međutim, kako godine prolaze, shvatamo da su naše mame i tate ipak samo obični ljudi i da nemaju odgovor na sve.
Postoji zanimljiva studija objavljena u časopisu „British Journal of Political Science“, zasnovana na podacima iz SAD i Velike Britanije, koja je otkrila da roditelji koji insistiraju da njihova deca usvoje njihove životne stavove nenamerno utiču na svoju decu da napuste to uverenje kada postanu odrasli.
Korisnici Redita nedavno su pokrenuli zanimljivu temu tražeći od ljudi da podele sa drugima stvari koje su ih roditelji naučili, a koje su se pokazale potpuno pogrešnim.
Evo nekih odgovora, u rasponu od romantičnih veza do ličnih finansija, za koje smo mislili da bi mogli biti zanimljivi.
“Muškarci i žene ne mogu biti prijatelji”
– „Odgajan sam u čudnoj religiji u kojoj se skoro svaka komunikacija sa suprotnim polom smatrala zabavljanjem. Mnogo mi je trebalo da shvatim da u tome nema ni malo istine”.
„Naučen sam da roditelji nikada ne moraju da se izvinjavaju svojoj deci“
– Volim svog tatu. On je sjajan tata i znam da me toliko voli, ali je duboko ubeđen, čak i danas kada sam postao punoletan da ne treba da se izvinjava ako nešto pogreši. To je zbunjujuće.
„Godinama sam slušao: Nemoj se družiti sa lošom decom”
– Za moje roditelje ceo moj razred je bio “loš”, iako su svi bili sasvim normalni. Tako sam završio bez prijatelja jer mi roditelji nisu dozvolili da ih steknem. Ta „loša deca“ su danas normalni, uspešni, dobri ljudi kojih nažalost nema u mom životu“.
„Roditelji su me naučili da se zbog ljubavi uvek pati”
– Hvala mama, namestila si me da ceo život pokušavam da promenim narcisoidne gubitnike.
“Postala sam kopija svojih roditelja”
– Moji roditelji su se potrudili da ja postanem njihova manja verzija i da verujem tačno u ono u šta oni veruju i da ne mislim svojom glavom“ Hvala mojim roditeljima, ali ako budem imao decu ipak želim da budu otvorenog uma.
„Tvoj posao je da radiš sve što ti šef kaže”
– Ova rečenica me je dovela do gomile glupih situacija u kojima su me poslodavci toliko prošetali i da sam davao otkaz zbog stvari koje su se mogle popraviti jednim prostim razgovorom.
„Plakanje i izražavanje emocija je grubo, preosetljivo i sramotno”
– Slušao sam godinama o tome. I danas mrzim što se i dalje osećam loše kada ne mogu da zadržim suze. Izražavanje emocija je prirodno i zdravo, plakanje je mehanizam za oslobađanje od emocionalnog stresa, protiv koga nemam ništa.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
