Ljudi se obično dele na ekstrovertne i introvertne, ali postoje situacije kada prosto niste sigurni gde da se svrstate.
Ukoliko ste refleksivni i introspektivni, više volite da se družite sa ljudima jedan na jedan ili u malim grupama, i da često žudite za samoćom da biste se napunili, opisujete karakteristike introverta.
Ali takođe možete biti otvoreni i brbljivi na zabavama, kao i asertivni i orijentisani na akciju u svom profesionalnom životu – sve kvaliteti koji su povezani sa ekstroverzijom.
Kada su u pitanju tipovi ličnosti, „to je kontinuum koji ide od introverzije do ekstroverzije“, kaže Dan P. McAdams, profesor psihologije na Univerzitetu Nortvestern i koautor sa Vilijamom Danlopom iz knjige The Person: A New Introduction to Personality Psichology.
„To je neka vrsta krivine u obliku zvona pri čemu se većina nas nalazi u sredini.”
U stvari, postoje dva manje poznata tipa ličnosti. Ambiverti, koje je predložio američki psiholog Edvard S. Konklin još 1923. godine, imaju mešavinu introvertnih i ekstrovertnih osobina; omniverti variraju između introvertnog i ekstrovertnog ponašanja.„Jezik je prilagođavanje pop kulture“, kaže Luk Smili, profesor psihologije na Školi psiholoških nauka na Univerzitetu Melburn u Australiji. „Kategorije ekstrovertno-introvertnih nisu mnogo nijansirane, tako da smo došli do ovih drugih kategorija za srednju osnovu psiholoških karakteristika.
Dok je koncept ambiverta proučavan i pojavljuje se u psihološkoj literaturi, čini se da je termin omnivert konstrukt pop-psihologije. A neki stručnjaci su skeptični u pogledu njegove validnosti.
„Po mom iskustvu, to ne postoji — ne verujem da bi neko oscilirao između ove dve krajnosti“, kaže Ričard Robins, profesor psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu. „Jasno je da je moguće da se neko ponaša veoma ekstrovertno u jednoj specifičnoj situaciji i veoma introvertno u drugoj specifičnoj situaciji. Ono što mislim da nije moguće je da se neko nađe u stotinu različitih situacija i da se uvek ponaša ili ekstremno ekstrovertno ili krajnje introvertno u svakoj od njih, a nikada negde u sredini.”
Kontroverzni koncepti
Tokom godina, Miers-Briggs Type Indicator (MBTI) je postao popularan test ličnosti širom sveta i široko se koristi na radnom mestu i u obrazovnim okruženjima. On klasifikuje ljude u različite tipove na osnovu njihovih rezultata na dimenzijama osobina, uključujući ekstroverziju naspram introverzije, osećanje naspram razmišljanja, osećanje naspram intuicije i opažanje naspram prosuđivanja. Od kada je prvi put objavljen 1975. godine, MBTI je popularizovao koncept „tipova ličnosti“, iako je švajcarski psihijatar Karl Jung bio taj koji je uveo termine ekstroverzija i introverzija u psihologiju ranih 1900-ih.
Deo trajne privlačnosti: „Kada dobijete ocenu tipa, mislite da postoje drugi ljudi poput vas – čini da se osećate kao da ste deo tima“, kaže McAdams. U isto vreme, mešavina osobina koje navodno imate takođe može učiniti da se osećate jedinstveno ili drugačije od drugih ljudi.
„Ljudi očajnički žele da razumeju sebe“, kaže Skot Bari Kaufman, kognitivni naučnik sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku i osnivač Centra za ljudski potencijal. „Što više možete reći ljudima ko su, to im više daje osećaj sigurnosti u neizvesnom svetu.
Ali evo iznenađenja: nema naučne validnosti za Miers-Briggs test, kaže McAdams. „Istraživanja u psihologiji ličnosti dosledno pokazuju da psihološke varijacije ne prate tu vrstu ili/ili logike.” Umesto toga, dimenzije poput ekstroverzije/introverzije postoje u kontinuumu i ljudi borave na različitim tačkama duž njega, dodaje on koji na introverziju i ekstroverziju gleda kao na osobine, a ne kao tipove ličnosti.
„Od 1980-ih, dokazi su počeli da se gomilaju da se ljudi razlikuju po stepenu“, kaže Smili. Ipak, ova tipologija i dalje privlači mnoge ljude. „Mi gravitiramo ka ovim kategoričnim načinima razmišljanja jer oni pojednostavljuju veoma složen svet“, dodaje on.
Kompanija Miers-Briggs ne priznaje postojanje ambiverta. Pa ipak, neki psiholozi ličnosti to rade.
„Ove osobine introverzije i ekstroverzije postoje u kontinuitetu i većina ljudi je u sredini, tako da je termin ambivert koristan“, kaže Džon Zelenski, profesor psihologije na Univerzitetu Karleton u Otavi. Većina ljudi je fleksibilna na ovaj način. Biti krut je često znak mentalne bolesti.”
Iako ove osobine imaju genetsku predispoziciju, mogu se promeniti tokom vremena, posebno kako ljudi stare, kaže McAdams. “To je i priroda i negovanje, ali priroda to pokreće.”
Opasnosti etiketiranja ličnosti
Istraživanja sugerišu, na primer, da ekstroverti i ambiverti imaju tendenciju da budu bolji u regulaciji raspoloženja nego introverti. Druga studija je otkrila da dok i introverti i ekstroverti više vole razgovor nego slanje poruka, ambiverti više vole slanje poruka. Štaviše, niz studija objavljenih u izdanju časopisa Personality and Social Psichology Bulletin iz 2023. otkrio je da ljudi dosledno procenjuju da ekstrovertiranije ljudi lošije slušaju od onih koji su manje ekstrovertni.
Ali ove osobine imaju nijanse koje se često zanemaruju, a jedan od rizika oslanjanja na ove kategorije je da je lako pogrešno protumačiti nečije ponašanje. „Introverzija se često pogrešno kategoriše kao povučenost ili nizak nivo prijatnosti – to je zaista niska motivacija za društveno angažovanje“, kaže Smili. Slično tome, „ekstroverti se često pogrešno doživljavaju kao kompetentniji jer su pričljiviji i izgleda da imaju više da kažu o nekoj temi“.
Iznenađujuće, osnovni element ekstroverzije nije društvenost sama po sebi, već ponašanje u potrazi za nagradom, pokazalo je istraživanje. Ljudi koji imaju visoke rezultate u ekstroverziji prinuđeni su da se uključe u društvene interakcije kako bi stekli društveni status ili društvenu pažnju, primećuje Kaufman. Čini se da je ekstroverzija podstaknuta oslobađanjem dopamina u krugovima nagrađivanja mozga, objašnjava on, što promoviše više društvenog istraživanja i angažovanja. Nasuprot tome, introverti ne dobijaju tako snažan efekat nagrade od ovih društvenih iskustava, kaže Smili.
Još jedna pogrešna percepcija je da su ljudi koji su izrazito ekstrovertni prirodno društveno nadareni. Studije su otkrile da su ekstrovertni ljudi bolji u izgradnji odnosa sa drugim ljudima, ali to je zato što više oponašaju one sa kojima komuniciraju nego introvertirani ljudi.
„Ponekad se ekstroverzija izjednačava sa društvenom veštinom – otkrili smo da se ekstroverti više angažuju u mimikriji ponašanja, a da toga nisu svesni“, kaže Korina Dafi, naučnica na Univerzitetu Kolorado Anšuc Medikal Kampus.
U međuvremenu, dok se za ekstroverte dugo verovalo da su idealni lideri u poslu, novija istraživanja su pokazala da drugi tipovi ličnosti donose jedinstvene snage na sto. Studija u izdanju Frontiers in Psichology iz 2023. otkrila je da ekstroverzija i povezani aspekti asertivnosti i društvenosti nisu direktno povezani sa efektivnošću ponašanja lidera na radnom mestu u odgovoru na različite izazove. Ono što je napravilo razliku, u očima zaposlenih, jeste sposobnost lidera da generišu intelektualnu stimulaciju i proaktivnost od svojih kolega, faktori koji bi mogli biti povezani sa introvertnijim ličnostima, kao što istraživači primećuju.
„Ljudi pretpostavljaju da su ljudi na pozicijama moći ekstroverti“, kaže Robins. Ali to nije uvek tačno. U stvari, dodaje on, „ekstroverzija je manje povezana sa uspešnim životnim ishodima nego druge adaptivne osobine kao što je savesnost.
Zaista, Adam Grant, organizacioni psiholog na Univerzitetu u Pensilvaniji, otkrio je u studiji da ambiverti „postižu veću prodajnu produktivnost nego ekstroverti ili introverti“, uglavnom zato što „prirodno učestvuju u fleksibilnom obrascu razgovora i slušanja“. On to naziva „prednošću ambiverta“, prenosi National Geographic.
