Ukoliko želite da živite duže, ne bi trebalo da se ljutite, odnosno trebalo bi da naučite da kontrolišete bes i negativne emocije.
U istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Ajovi navodi se da džangrizavi ljudi umiru ranije, imaju problema sa spavanjem i mnoge druge zdravstvene poteškoće.
Ljutiti muškarci stari između 20 i 40 godina imaju jedan i po put veću šansu da umru 35 godina ranije od onih koji su smireni.
Naučnici veruju da se to dešava zbog određenog broja faktora koji su povezani sa stresom. Adrenalin koji pokreće stres uništava DNK, što može da prouzrokuje nastanak smrtonosnih bolesti.
Zbog velikog pritiska u amigdali, delu mozga povezanog s instinktom za preživljavanje, ‘ljutice’ su nervozne. Preciznije rečeno, kada dođe do ljutnje, amgidala “misli” da je organizam u opasnosti i šalje signal za povećanje protoka krvi u udove i srce, zbog čega opuštanje organizma postaje skoro nemoguće. Upravo zbog toga ljuti ljudi često ne mogu da spavaju.
Ljutnja izaziva i glavobolje. Emocije poput uzbuđenja ili ljutnje povećavaju ispuštanje hormona kortizola, adrenalina i testosterona. To dovodi do povećanja protoka krvi u mozak što uzrokuje oticanje krvnih žila i živaca koji okružuju mozak.
Bes može da prouzrokuje i bolesti pluća. Naučnici s Harvarda testirali su pluća 2.000 muškaraca tokom osam godina i utvrdili su da su pluća ispitanika koji se često ljute u mnogo gorem stanju.
Ljutnja vas takođe čini anksioznim i depresivnim. Hormoni šalju signale za brži protok krvi i povećava se broj otkucaja srca, a napetost u mišićima raste. Dolazi i do naprezanja neurona u hipotalamusu, centru za kontrolu stresa, zbog čega ne može da dođe do opuštanja. Hormon sreće serotoinin je znatno snižen.
Ove osobe se i češće razbolevaju jer previše kortizola u organizmu dovodi do poremećaja u ravnoteži nivoa šećera u krvi, pritiska štitnu žlezdu i smanjuje gustinu kostiju.
Osim svega navedenog, ljutiti ljudi imaju veću šansu da obole od srčanih oboljenja, imaju probleme s varenjem i imaju više bora, zbog čega izgledaju starije nego što jesu.
Stručnjaci savetuju da ne potiskujete svoja osećanja, već da razgovarate ili pišete o njima kako biste izbacili negativnu energiju iz sebe i sprečili moguće posledice koje izaziva bes.
Izvor: Luftika
