Sve češće možemo videti decu koja nemo stoje i gledaju u televizor prepun boja i raznih glasova, ili čak kad tek počnu da sede drže telefon u rukama, stiskaju, listaju nešto i slušaju razne zvukove praćene često i neadekvatnim snimcima za njihove godine. Koliko je pametno da detetu dajemo ekrane i da li to ima uticaj na njihov razvoj, posebno razvoj govora, otkrila nam je Nataša D. Čabarkapa, logoped.
1. Da li TV može da pomogne detetu da progovori?
Novo vreme i novi trendovi su nam doneli manjak vremena za našu decu i bavljenje njima, igranjem, pričanjem, ali su doneli i mnogo obaveza i provođenje vremena na poslu. U tim trenucima zamena je televizor ili telefon. Tada verbalna komunikacija izostaje, govornik je zvuk i glas nekoga tamo koji je u nekoj kutiji iz koje nam dolaze razni glasovi koje dete sluša i upija. Takvom detetu dan počinje sa TV-om i završava se isto tako.
Kad govorimo o televiziji i kanalima koji su namenjeni deci oni su pravljeni tako da ih karakterišu jarke boje, sadržaj ima karakteristične zvuke i melodije, sadržaji se često ponavljaju i njihovo vreme trajanja je neograničeno. Da naglasimo tokom svih ovih vizuelnih i auditivnih senzacija dete je pasivan posmatrač. Tada se roditelji pitaju “Zašto dete ne govori?”. A zašto bi i govorilo kada TV ne pita i ne govori.
2. Zašto deca koja su “prestimulisana” modernom tehnologijom govore kao “roboti”?
Boja glasa svakog deteta je njegov lični pečat. Od prvog krika koji dete pusti na samom rođenju glas se polako formira kroz detetov život. U poslednje vreme mi sve više dolaze deca koja govore izmenjenim Fo (bojom glasa) glas je metaliziran, povišen, isprekidan. Dete koje je izloženo prekomernom gledanju tv kanala koji emituju crtane filmove namenjene bebama i maloj deci negativno utiču na razvoj govora kod deteta koje se nalazi u optimalnom periodu za progovaranje. Zašto? Zvuk u crtanim filmovima je izmenjen po suprasegmentu i melodiji i tako predstavlja loš govorni model za dete.
3. Da li zbog ekrana dolazi do rasute pažnje i hiperaktivnosti kod dece?
Zamislite da Vam više sati svira muzika, izlaze raznobojne reklame i sve to različitog tona, buke, intenziteta i boje. Stvara potpuni haos u glavi nama starijima, a tek zamislite malom detetu u ranom razvoju. Stimulusi su prenaglašeni, dečija pažnja je okupirana a sadržaji koje dete gleda ili sluša ne daju nikakve informacije iz stvarnog realnog sveta već iz virtualnog sveta. Često mi dolaze roditelji čija su deca već dovoljno vešta i sposobna da sama pretražuju i otvaraju nove sadržaje na telefonu. To može da ih odvede do sadržaja koji su neadekvatni za dečiji uzrast (apstraktni, nerazumljivi, napeti). Ono što karakteriše ovu decu koja su rasla ispred omiljenih elektronskih uređaja su rasuta pažnja, hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost, fobičnost ili nelagodnost u situacijama kada treba da koriste spontanu komunikaciju.
4. Da li je dobro da se dete hrani uz ekrane?
Da bi dete progovorilo potrebna je zrela oralna praksija. Oralna praksija se intenzivno razvija tokom prve godine života kroz žvakanje, sisanje, gutanje, razne pokrete orofacijalne muskulature. Na taj način dolazi do vokalizacije, gukanja, brbljanja i na kraju pojave prve funcionalne reči. Takođe mi u poslednje vreme dolaze deca koja imaju hipotoniju gornje i donje vilice (opuštenost), salivaciju (ne gutanje pljuvačke), otvorena usta… Iz razgovora sa roditeljima saznajem da su deca, kako ih ja nazivam, klasični “gutači” hrane, a ne “žvakači”. Šta to znači? Brzina života i mnogo posla koje roditelji imaju u toku dana dovode do toga da roditelji u brzini hrane svoju decu, a to je opet najlakše uz modernu tehnologiju. Čak imate i posebne dodatke na kolicima za bebe na koje se stavlja telefon, dete gleda, mama ga hrani, ono guta a ne žvaće. Upravo zbog toga se dešava hipotonija orofacijalne regije (artikulacionog aparata) koji je bitan za progovaranje i za razvoj govora. Jedan od razloga zbog kog nam deca danas kasnije progovaraju je upravo to, hranjenje uz tehnologiju i odsustvo žvakanja.
5. “Moje dete je progovorilo, zna da broji na engleskom, imenuje boje i peva na engleskom… baš sam ponosna na njega”, šta logoped kaže na to?
Kod ovog pitanja je večita polemika između logopeda i drugih stručnjaka, kada treba da se uvede strani jezik? Ukoliko je dete u kritičnom periodu za progovaranje, živi u Srbiji, oba roditelja govore sprski, bazni jezik mora da bude srpski.
Pre početka učenja stranog jezika, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom. Baza maternjeg jezika mora biti čvrsto utemeljena, kako bi izgradnja onoga što tek dolazi bila stabilna i kvalitetna. Loše je to što deca vrlo često bivaju izložena sadržajima stranog jezika pre prvog rođendana i navedeni sadržaji nisu usklađeni sa trenutnim potrebama deteta, a to je jasan govorno-jezički model potreban za učenje maternjeg jezika. Neretko dete počne da govori na stranom jeziku (najčešće engleskom), preuzme melodiju stranog jezika, i izgovor glasova bude distorzovan (izobličen, umekšan). Dodatno, dete se navikne na pogrešan izgovor glasova i na potpuno drugačiju poziciju govornih organa pri izgovoru, tada je potreban ozbiljan rad da bi se postigle korekcije. Rano učenje stranog jezika pruža niz pozitivnih uticaja na razvoj deteta, pod uslovom da je govorno-jezički razvoj uredan. Naravno, ako logoped proceni da je govorno-jezički razvoj uredan i da ne postoje prepreke, možete svoje dete uključiti u neki od programa za učenje stranog jezika i tada logoped nema ništa protiv.
6. Kako pomoći detetu da progovori na vreme a da to ne bude uz digitalizaciju?
Detetu koje je u optimalnom periodu za progovaranje i za razvoj govora potrebna je „govorna klima“ tj. verbalna stimulacija u kojoj se dete nalazi jer je to preduslov za razvoj govora. Govor se uči imitacijom. Modeli za tu imitaciju su mama, tata, bake, deke i ostali članovi porodice, kao i vaspitači sa kojima dete takođe provodi određen deo dana. Kada toga nema dolazi do kašnjenja u govoru i jeziku.
Važno je da detetu pružimo mogućnost da se razvija u govorno-jezičkom pogledu, da usvoji govor kroz iskustvo, kroz upoznavanje sveta koji ga okružuje. Detetu je potrebno da hvata, dodiruje, opipava i na druge načine istražuje nove predmete, a uz to sve i da imenuje kako bi uspelo da poveže predmet i reč. Nažalost, deca koja provode mnogo vremena uz male ekrane gde višesatno gledaju crtane filmove i slušaju pesmice na stranom jeziku, ostaju uskraćena za pravilan govorni model (koji će objašnjavati, pokazivati, koristiti “živu” reč, odgovarati na detetovo interesovanje). Zato je jako bitno da u prvih godinu dana “živa” reč i pravilan govorni model budu sami roditelji. I na kraju, da neko ne pomisli da logoped ima nešto protiv digitalizacije, želim da naglasim da logoped samo savetuje, vođen višegodišnjim iskustvom, da televizor ne može da zameni vas roditelje i da vaše dete neće progovoriti uz njega, ako to gledanje vremenski ne ograničite.
Dr sci Nataša D. Čabarkapa
