Velika Britanija mora da odigra pametno, jer bi u suprotnom mogla sebe da odseče od bogatih investitora.
Nije prvi put da vlade širom sveta zamrzavaju vredne nekretnine onih koji su bliski režimu koji žele da kazne. To je slučaj i sada, kada su zapadne zemlje uvele sankcije ruskim milijarderima i počele da zaplenjuju njihove nekretnine, superjahte i svu poznatu imovinu kako bi ih kaznile zbog vojne operacije Moskve u Ukrajini.
U Velikoj Britaniji, gde su ruski oligarsi decenijama kupovali londonske vile, vlada sada počinje da se obračunava sa milijarderima u nastojanju da sankcioniše Rusiju zbog borbi u Ukrajini.
Ali postoje važne pouke koje je Britanija mogla da izvuče iz prethodne epizode kada je, nakon Arapskog proleća 2011, zamrznula imovinu libijskog državnog fonda u Londonu.
Deceniju kasnije, nema znakova odmrzavanja. Libijske investicije ostaju zatvorene u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva
To zamrzavanje je obuhvatilo tri poslovne zgrade u centralnom Londonu, vrednosti od 700 do 800 miliona funti. One podležu strogoj licenci koja dozvoljava radove na njihovom održavanju, tako da mogu da nastave da služe kao kancelarije, ali se ne mogu ni na koji način renovirati niti prodati drugim investitorima.
Džeremi Grej, agent za nekretnine koji upravlja kancelarijama, rekao je da ograničenja licenciranja utiču na sve, od mogućnosti da se sveže cveće drži u predvorju do poštovanja ekoloških propisa.
Uz to, „ako želite da poboljšate energetsku efikasnost, po svojoj prirodi poboljšavate zgradu“, istakao je Grej, koji je generalni direktor agencije za nekretnine „Džejms Endru internešnal“. To stvara problem za menadžere koji pokušavaju da ispune takve osnovne zahteve u skladu sa zakonom.
Libijske nekretnine nalaze se na elitnim lokacijama u centru Londona. Portman haus, poslovni blok, izlazi na ulicu Oksford, dok su Boufort haus i Kornhil 14 na vrhunskim mestima u gradu, gde se nalazi i sada sankcionisana ruska banka VTB.
Ali malo je verovatno da će obični Libijci uskoro dobiti povraćaj vrednih investicija, pošto je zemlja i dalje uznemirena političkom nestabilnošću nakon pada Muamera Gadafija.
Postoji čak i mogućnost da do primopredaje nikada ne dođe.
– Kada sam na početku razgovarao sa Ministarstvom finansija o zamrzavanju, rekli su da se većina imovine koju zamrzavamo nikada ne odmrzava – rekao je Grej, objašnjavajući da je to tako zbog visokih zakonskih i reputacionih ograničenja koja treba prevazići.
Moskva na Temzi
Ovaj primer može biti signal za rusku elitu kojoj je imovina u Londonu dugo delovala kao sigurno utočište, sve dok Moskva nije odlučila da pokrene vojnu operaciju u Ukrajini.
London je rado izlazio u susret ruskim milijarderima, koristeći njihovo bogatstvo, što je gradu dobro došlo, naročito u godinama posle svetske finansijske krize.
London je za milijardere isto što su džungle Sumatre za orangutane. Mi smo njihovo prirodno stanište – našalio se 2014. tadašnji gradonačelnik Londona i budući premijer Boris Džonson na forumu o imovini na jednom od najvećih gradskih trgova.
Ruski novac se slio na londonsko tržište vrhunskih stambenih nekretnina u tolikoj meri da je grad u šali nazvan „Londongrad“ i „Moskva na Temzi“.
Oligarsi poseduju raskošne kuće u najskupljim kvartovima britanske prestonice. Vlasnik Fudbalskog kluba Čelsi Roman Abramovič, na primer, navodno poseduje Kensington vilu sa 15 spavaćih soba vrednu 150 miliona funti. Energetski tajkun Oleg Deripaska ima u Velikoj Britaniji imovinu vrednu više miliona funti, navodi vlada.
U međuvremenu, Mihail Fridman, kome je zamrznut pristup sopstvenoj međunarodnoj investicionoj firmi „LetterOne” zbog sankcija EU, poseduje ogromno viktorijansko imanje na severu Londonu, pod nazivom Atlon haus, koje je kupio uz obećanje da će mu vratiti carsku slavu.
Sva trojica su sada podložna zamrzavanju imovine nakon što je Ujedinjeno Kraljevstvo prošlog utorka dodalo spisku za sankcije 51 oligarha.
Ali razmere sankcija usmerenih protiv Rusije i obim zamrznutih sredstava predstavljaju još veći praktični izazov za zapadne vlade nego u slučaju Libije.
– Vlade širom sveta nikada u životu nisu imale toliko imovine sankcionisanih pojedinaca. Šta raditi sa jahtama? Šta raditi sa konjima? Šta raditi sa imovinom? Kako upravljati svim investicijama? Ovo će postati veoma važna pitanja u narednih mesec dana – rekla je Džastin Voker, šef odeljenja za globalne sankcije i rizik u Udruženju sertifikovanih stručnjaka za borbu protiv pranja novca (ACAMS).
To ne znači da će londonske vile propasti, istakla je Vokerova u telefonskom razgovoru sa novinarima portala „Politiko“. Umesto toga, vlade će morati da donose dugoročne odluke o tome kako da upravljaju imovinom ako sankcije budu trajale duže od šest meseci ili godinu dana.
Slično libijskoj imovini, to bi potencijalno moglo uključivati dozvole za održavanje koje se dogovaraju sa advokatima sankcionisanih Rusa.
– Moraćete da imate čitave timove u različitim vladama širom sveta koji će odlučiti kako će se upravljati ovom imovinom u okviru te nadležnosti – rekla je ona.
Zaplena ili zamrzavanje, pitanje je sad
U vrhu britanske vlade se pričalo o direktnim zaplenama. Britanska vlada je navodno podeljena oko predloga ministra Majkla Gouva da se vile koriste za smeštaj ukrajinskih izbeglica.
Ali čak i Gouv ostaje oprezan, govoreći da postoji visoka zakonska granica koju treba preći, uz insistiranje da se ne govori o trajnoj konfiskaciji, usred zabrinutosti u Ministarstvu finansija i Ministarstva spoljnih poslova zbog uticaja na Ujedinjeno Kraljevstvo, koje ima međunarodnu reputaciju kao zemlja sa čvrstim imovinskim pravima.
Iako Velika Britanija možda cilja na najbogatije pojedince Rusije, malo je verovatno da će konzervativna vlada želeti da rizikuje da ugrozi apetit drugih stranaca za londonskim investicijama u budućnosti.
Velika Britanija se takođe suočila sa optužbama da je sporije sankcionisala ruske oligarhe nego EU i SAD, a ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je za Bi-Bi-Si u četvrtak da se to takođe svodi na odgovornost.
U suštini, suočili smo se sa mogućnošću neograničene štete ako nas oligarsi tuže, tako da je to vladi otežalo prikupljanje dokaza protiv njih. Od početka vojne operacije sproveli smo zakone o vanrednim situacijama kako bismo smanjili ovu ogromnu štete – objasnila je ona.
Mogao bi postojati oštriji pristup ako vlada odluči da su nezakonita sredstva možda korišćena, ali taj poziv bi mogao da izađe van okvira sankcija.
– Postoji još jedna aktivna diskusija: da li je ova imovina stečena nezakonitim aktivnostima i da li je to onda nezakonito bogatstvo? Postoje politički apetiti da se krene u razračunavanje sa nekretninama i drugom imovinom koja se smatra da je kupljena nezakonitim sredstvima – rekla je Vokerova, stručnjak za borbu protiv pranja novca, dodajući da će za to biti potreban drugačiji pravni okvir.
Skriveno bogatstvo
Postoji i mogućnost skrivenog bogatstva u Londonu. Vlada tek sada uvodi registar stranih vlasnika imovine u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi omogućila veću transparentnost lažnim kompanijama koje su godinama poslovale u zgradama širom grada.
Agenti za nekretnine kažu da je sada pravno jasnije nego prethodnih godina ko je pravi vlasnik zgrade iza anonimnog trusta mozgova ili investicionog sredstva. Za sve sumnjivije strukture formira se radna grupa britanske kleptokratije koja će ući u trag skrivenim milionima, uključujući i one koji navodno pripadaju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ipak, malo je znakova da Rusi žure da iznesu svoj novac iz Londona. Geri Heršam, jedan od vodećih londonskih posrednika za nekretnine za bogate i slavne u svetu, rekao je da nema hitnih rasprodaja.
– Rusi koji su sankcionisani mogu da budu ostavljeni po strani jer ništa ne može da im se desi. Oni ne mogu da prodaju ili kupuju imovinu u Ujedinjenom Kraljevstvu – rekao je Heršam, osnivač „Beauchamp Estatesa”.
Rusi koji nisu sankcionisani su oni koji će imati finansijskih problema ako ne budu mogli da plaćaju kreditnom karticom ili da podignu novac iz banke. A ono što još nije jasno jeste koliko će nekima od njih biti teško – dodao je on.
Čak i ako se vojna operacija u Ukrajini završi i bogati Rusi vrate svoje londonske investicije pod svoju kontrolu, možda će im biti teško da ih unovče i prodaju.
Ako i dalje budu podložni sankcijama, trebaće im posebna licenca britanskog trezora za prodaju, kao što je slučaj sa prodajom Fudbalskog kluba Čelsi, a sva imovina koja je bila pod sankcijama mogla bi biti nepoželjna kod udruženja potrošača.
– Mislim da niko neće želeti da rizikuje. Izlažete se riziku od sudskih sporova – rekao je poznati agent za komercijalne nekretnine u centralnom Londonu, takođe želeći da ostane anoniman.
Slično Libijcima, ruski delovi Londona mogu biti zamrznuti u godinama koje dolaze, što možda neće biti dovoljno za one koji traže drastičnija rešenja, poput demonstranata koji su prošle nedelje zauzeli vilu Belgravija koja je povezana sa Deripaskom.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia-Pixabay
