Malo ko zna da LED sijalice mogu da budu uzročnici brojnih problema ljudima koji su im izloženi.
Nekada se ulično osvetljenje postavljalo i pravilo od gasnih lampi koje su zahtevale ručno paljenje.
Nekoliko stotina godina kasnije sve je postalo električno, a sad sve veći broj zemalja prelazi na LED rešenja za kućno, ali i ulično osvetljenje.
Sa jedne strane, ovo je štedljivija i dugovečnija varijanta. Međutim, nije sve baš toliko jednostavno i postoje ozbiljni negativni uticaji koji zabrinjavaju naučnike.
Pitanje koje se odmah postavilo kad su se pojavile prve LED sijalice za kućnu upotrebu bilo je da li su one stvarno toliko štedljivije i dugovečnije od klasičnih sijalica. Mnogi su bili skeptični, jer je cena bila drastično viša u poređenju sa tradicionalnim rešenjima. Međutim, kako je vreme prolazilo sve više ljudi okretalo se LED rešenjima, pa sada malo ko nema makar neku LED sijalicu u svom domaćinstvu.
LED jeste daleko štedljivije rešenje kada uporedimo ovakav vid sijalica sa klasičnim, i to za do čak 75 odsto. Primera radi, LED sijalica od 11 vati uspeva da proizvede nivo osvetljenosti uporediv sa 50 vati klasične sijalice sa užarenim vlakom. Naravno, ne treba zaboraviti ni CFL sijalice kao, takođe štedljivu alternativu, ali trenutni fokus je na LED sijalicama.
Šta je problem sa LED sijalicama?
Problem sa LED osvetljenjem jeste tip svetlosti koju ove sijalice proizvode, a koja je specifičnog “širokog belog” spektra koji je manje prirodan u poređenju sa nekada aktuelnim rešenjima.
Naučnici su zabrinuti zbog nepovoljnog efekta koji ovakav vid osvetljenja može imati na prirodne ekosisteme, ali i na ljude koji žive u oblastima u kojima se koristi veliki procenat LED kućnog i uličnog osvetljenja.
Negativan uticaj na zdravlje ljudi
Američko medicinsko udruženje (AMA) je 2016. objavilo rad u kojem tvrdi da LED tehnologija može imati negativni uticaj na zdravlje ljudi, jer LED svetla emituju svetlost iz kratkotalasnog, visokoenergetskog plavog i ljubičastog kraja spektra vidljive svetlosti.
Ovaj svetlosni opseg kontroliše naš ciklus spavanja i ispravna ekspozicija je važna za održavanje našeg cirkadijalnog ritma (biološki ritam u organizmu čoveka, koji reguliše brojne neourohumoralne procese u mozgu i na taj način kontroliše i usklađuje dnevno noćne i brojne druge funkcije svih najvažnijih organa u organizmu). Zato ne čudi što se mnogi ljudi žale na svrab, crvenilo u očima i blage glavobolje nakon neprekidnog izlaganja LED svetlima.
Takozvanu plavu svetlost LED sijalice emituju bez obzira na vrstu i toplinu, ali uvek je bolje izabrati topliju varijantu gde je emisija redukovana, objašnjava nova.rs.
AMA kaže da doživotno izlaganje mrežnjače i sočiva plavom svetlu LED dioda može povećati rizik od katarakte i degeneracije makule povezane sa uzrastom. Studije, takođe otkrivaju da svetlost koju emituju LED diode može izazvati promene na mrežnjači, ako postoji velika izloženost čak i u kratkom vremenskom periodu.
Nacionalna agencija za bezbednost hrane, životne sredine i zdravlja na poslu u Francuskoj, takođe tvrdi da plavo svetlo u LED osvetljenju koje se sve više koristi u našim domovima, iako štedljivije i održivije, može da ošteti mrežnjaču oka i poremetiti naš biološki ritam i ritam spavanja.
To se odnosi i na LED ekrane, ali novi telefoni i monitori dolaze sa softverskim filterima koji redukuju količinu štetne plave svetlosti, poput Night light opcije na Windows operativnom sistemu ili Night Shift opcije na iPhone telefonima, ali i drugim uređajima Android sistema na kojima se različito zove.
Još upozorenja u vezi sa zračenjem plavog spektra svetlosti na mobilnim uređajima pročitajte u našoj priči upravo o tome.
