U prethodnom periodu razvoj luka i pristaništa u Republici Srbiji u najvećoj meri bio je vezan za potrebe velikih industrijskih postrojenja i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Izuzetak su činile svega tri luke koje su imale i širu komercijalnu funkciju,odnosno pružale su niz logističkih usluga i za treća lica.
Danas, u vreme globalne trgovine, konkurentnost pojedinih tržišta ogleda se pre svega u sposobnosti organizovanja efikasnog transportnog sistema. Zalihe robe su uglavnom „na točkovima”, a propusna moć saobraćajne infrastrukture merilo je sposobnosti apsorbovanja novih saobraćajnih tokova. Evropska unija je u okviru svoje transportne politike kao jedan od devet najznačajnijih koridora uvrstila i transportni koridor Rajna-Dunav.
Promovišući time korišćenje ekološki najprihvatljivijeg vida saobraćaja, multimodalnost i rasterećenje zakrčenih drumskih saobraćajnica, zemljama članicama omogućen je pristup različitim fondovima kojima se finansira izgradnja nedostajuće i unapređenje postojeće infrastrukture, ali i projekti kojima se eliminišu administrativne barijere i omogućava bolja povezanost vodnog sa drugim vidovima saobraćaja. Republika Srbija, kako sopstvenim sredstvima tako i korišćenjem pretpristupnih fondova, aktivno radi na unapređenju uslova plovidbe i propusne moći luka.
Aktuelni su projekti hidrotehničkih i bagerskih radova na kritičnim sektorima na Dunavu i Savi,
adaptacija brodske prevodnice HE Đerdap 1, uvođenje elektronskog sistema obeležavanja plovnih puteva, proširenje kapaciteta luke u Smederevu i izgradnja pristupne železničke i drumske infrastrukture, izgradnja novih luka u Beogradu i Apatinu, a u skladu sa komercijalnom tražnjom i mogućnostima razmatraće se proširenje kapaciteta drugih luka.
Pored navedenog, u saradnji sa Upravom granične policije i Upravom carina, intenzivno se radi na redefinisanju graničnih prelaza za rečni saobraćaj, kao i zajedničkih procedura za plovila u međunarodnom saobraćaju kojima je luka ukrcaja ili odredišna luka u Republici Srbiji. Poboljšanjem ukupnih uslova plovidbe unutrašnjim plovnim putevima, ali i ulaganjima u drumsku i železničku mrežu, stvara se mogućnost da luke zaista postanu veliki logistički centri koji neće biti samo u funkciji uvoznog i izvoznog saobraćaja, već i sposobne za prihvat značajnog tranzitnog saobraćaja i pružanje niza logističkih usluga.
Izvor: Radio Dunav
