Bez obzira na to što je od izbora prošlo nekoliko nedelja i što je gubitnik na njima pozvao svoje pristalice da prihvate novoizabranog predsednika Luisa Injasija Lulu da Silvu, raspoloženje je neprijateljsko u logoru ispred vojne kasarne u najnaseljenijem brazilskom gradu Sao Paulu, gde se svira brazilska nacionalna himna, a na desetine pristalica predsednika Žaira Bolsonara vrvi okolo. Oni nose transparente na kojima piše: „SOS Oružane snage“, „Vojna intervencija sa Bolsonarom na vlasti“ i „Spasi nas od komunizma“.
– Bolsonaro je privukao veliku publiku na događaje tokom svoje kampanje. Onda dođe onaj drugi i pobedi na izborima?! Kako je to moguće? To je apsurdno! To je bila prevara – već je dokazano – tvrdi jedan stariji Brazilac koji nije hteo da kaže svoje ime.
Skoro dva meseca otkako je bivši levičarski lider Luis Injasio Lula da Silva izabran za sledećeg predsednika Brazila, bes među Bolsonarovim najvatrenijim pristalicama ne jenjava.
Iako Bolsonarova administracija kaže da sarađuje na tranziciji vlasti, sam aktuelni predsednik krajnje desnice nije eksplicitno priznao izborni poraz 30. oktobra. U znak protesta, hiljade njegovih pristalica okupile su se u vojnim kasarnama širom zemlje, tražeći od vojske da se umeša i tvrdeći, bez dokaza, da su izbori pokradeni.
Ovakvo raspoloženje dočekaće Lulu na inauguraciji 1. januara. Sa jedva izvojevanom pobedom, sa samo 50,9 odsto glasova u drugom krugu u odnosu na Bolsonarovih 49,1 odsto, Lula da Silva je u nezavidnoj poziciji predsednika nad duboko podeljenim Brazilom.
– Za pristalice njegove stranke Lula je neka vrsta božanske figure, a za mnoge druge neko ko će morati da da sve od sebe da ih ponovo osvoji – objašnjava Rajan Berg, direktor u Centru za strateške i međunarodne studije (CSIS).
Mislim da se značajan broj ljudi ne može zaista pridobiti, tako da bi svaki znak slabosti, bilo koji znak nedostatka ekonomskog rasta ili povećanja poreza ili šta god da Lula odluči da uradi, mogao da izazove agresivne ispade, što bi bilo gore nego kada je poslednji put bio predsednik – dodao je on.
Podeljeni Brazil
Nasilje je buknulo u nekim delovima zemlje uoči njegove inauguracije. Demonstranti su se 13. decembra sukobili sa policijom u glavnom gradu Brazilije dok su pokušavali da upadnu u zgradu federalne policije nakon hapšenja otvorenog pristalice Bolsonara.
Iako Bolsonaro nije pozvao svoje sledbenike da osporavaju izborne rezultate, učinio je malo da ih spreči da pozivaju na vojni puč. Prošlog petka je objasnio da je njegovo 40-dnevno ćutanje usledilo nakon poraza na izborima koji mu je „povredio dušu“ i dvosmisleno dodao da su brazilske oružane snage poslednja prepreka socijalizmu i da su odgovorne za slobodu.
Za mnoge „bolsonariste“ aktuelni predsednik je predstavljao stameni „Brazil na prvom mestu” u regionu u koji su se strane sile često mešale. Apelovao je na socijalne konzervativce, glasno se protiveći abortusu i LGBTQ pravima, i tvrdio je da je za biznis, iako je njegova administracija potrošila milijarde da pomogne siromašnim Brazilcima tokom ekonomske krize izazvane pandemijom.
Progresivni Lula da Silva, bivši sindikalni vođa, suočiće se sa preprekama pokušavajući da ubedi narod da i on može da bude njihov predsednik i da ukloni mrlju koju su stvorile presude za korupciju i pranje novca iz 2017. godine, a koje je 2021. godine poništio Vrhovni sud Brazila.
U međuvremenu, Bolsonarovi saveznici u politici obećali su da će napraviti rupe u Lulinom planu. „Bićemo žestoka opozicija”, rekao je za Si-En-En senator Eduardo Žirao iz stranke desnog centra Podemos (Možemo). Žirao deli istu ideološku agendu kao i Bolsonaro: obojica sebe nazivaju hrišćanima, „proporodičnim“, protivnici su abortusa i legalizacije droga.
Lulinoj koaliciji nedostaje većina u Kongresu. Međutim, strahovi da bi zakonodavna vlast mogla da drži izvršnu vlast kao taoca tek treba da se ostvare.
Promenu budžeta za 2023. koju su tražili saveznici Lule da Silve odobrila je 7. decembra većina senatora, a samo 16 senatora, uključujući Žiraoa, glasalo je protiv. Ustavni amandman za povećanje državne potrošnje sledeće godine pomoći će u finansiranju socijalnih davanja siromašnim porodicama.
– Bio sam iznenađen. Došlo je do drastične promene u poziciji senatora iz centra – oni su vrlo brzo promenili stranu. Čini se da im nedostaju ideologija i koherentnost – kazao je Žirao.
Ipak, to bi se moglo promeniti kada novoizabrani kongresmeni i senatori počnu svoje mandate sledeće godine, kaže Bruna Santos, viši savetnik u Brazilskom centru Vilsonovog instituta.
Institucije i reforme u fokusu
Novi predsednik će naslediti zemlju sa više javnih institucija koje su oslabljene tokom Bolsonarovog mandata, kao što su njene ekološke agencije. Brazilski zdravstveni sistem koji je već bio u teškom stanju razoren je tokom pandemije kovida 19, zbog čega je zemlja imala jedan od najgorih rekorda u broji zaraženih, pošto je Bolsonaro umanjio težinu virusa.
Smanjenje budžeta za univerzitete izvršilo je pritisak na brazilski sektor obrazovanja koji je već u opadanju, jer se brazilski tinejdžeri rangiraju niže od proseka OECD-a u čitanju, matematici i nauci.
Pišući na Tviteru prošle srede, Lula da Silva je rekao da je prethodna vlada uništala mnogo stvari i dodao da će kada dođe na vlast ulagati u obrazovanje i u zdravstveni sistem kako bi nastavio sa projektom podrške stambenom zbrinjavanju u zajednici sa niskim prihodima.
Prošle nedelje novoizabrani predsednik je najavio ključne saveznike na važnim pozicijama u kabinetu, dajući brazilskim posmatračima naznaku kako bi mogao da izgleda njegov zakonodavni program, pošto je Lula da Silva bio blag u detaljima tokom kampanje.
Bivši gradonačelnik Sao Paula Fernando Hadad najavljen je za novog ministra finansija, Rui Kosta za šefa kabineta Lule da Silve, a Mauro Vijeira za ministra spoljnih poslova.
Bruna Santos očekuje da će prvih 100 dana Lule da Silve biti fokusirano na poresku reformu, ukazujući Hadadovo imenovanje Bernarda Apija za specijalnog sekretara za poresku reformu, koji je „ne samo veoma poštovani ekonomista, već i neko ko razume zakonodavni proces”.
Ona smatra da bi novi predsednik takođe mogao da reguliše internet na sličan način kao Evropska unija.
– Glavni fokus je regulisanje platformi, društvenih medija i poruka, u borbi protiv lažnih vesti – rekla je ona, dodajući da su se Vrhovni sud i izborni sud zalagali da Lula napreduje brzo i priznajući da je zabrinuta da Brazil, „kao zemlja u razvoju, ne može sebi da priušti stvaranje uskih grla za tehnološki napredak“.
Lula sada preuzima predsedničku funkciju u znatno drugačijim okolnostima u odnosu na njegova prethodna dva mandata od 2003. do 2010. Rast je bio spor poslednjih godina, a predviđa se da će izvoz usporiti 2023. Veoma lako bi moglo da se desi da će Lula morati da se bori da ostvari planirane reforme i obećanja o socijalnoj potrošnji.
Ako se sprovođenje domaćih reformi pokaže teškim, Lula bi mogao da se preusmeri na spoljnu politiku kako bi stekao veću podršku, rekao je Berg.
Kada je poslednji put bio na predsedničkoj funkciji, postao je poznat kao veliki međunarodni državnik, zalagao se za reformu globalnih institucija poput Svetske banke i MMF-a i zahtevao je mesto za Brazil u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
– Ovo su stvari koje čine da se Brazil posmatra veoma pozitivno u mnogim delovima sveta – rekao je Berg.
Ipak, neki od Lulinih komentara izazvali su negodovanje na Zapadu. U maju je novoizabrani predsednik za magazin „Tajm” rekao da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kriv za rusku vojnu operaciju u njegovoj zemlji podjednako koliko i ruski lider Vladimir Putin.
Analitičari kažu da će opozicija u Brazilu verovatno raditi na tome da privuče Bolsonarove pristalice, obuzdavajući politički gnev zbog odlazećeg predsednika.
