Nenad Janković kupio lutke iz dečije serije “Laku noć” deco na buvljaku i tako ih spasio od propasti.
Emisija “Laku noć, deco” obeležila je detinjstvo onih koji su odrastali devedesetih. Generacije mališana tonule su u miran san nakon što bi odslušale odjavnu špicu “I u sobi na belom jastuku, i u šumi pokraj starog panja, svi pod obraz il’ šapu il’ ruku, došlo vreme da se lepo sanja”.
Glavni likovi u seriji su bile lutke – životinje koje su živele u šumi kao velika porodica. Serija se emitovala od 1989. do 1993. godine. Nakon završetka snimanja, lutke je čuvala scenografkinja i lutkarka Gordana Goda Popović, dama koja ih je i napravila u ateljeu svoje kuće na Senjaku.
“Meni je bilo važno da to budu stvorenja koja deluju kao da su žive osobe, a ne lutke, ali da bude i dopadljivo za decu”, ispričala našoj novinarki Mariji Atanasković Gordana pre šest godina, kada je imala priliku da sa njom napravim ekskluzivni intervju.
Tada je rekla da ih nikada ne bi prodala, ali da povremeno RTS pravi izložbe sećanja na njihov nekada bogat dečiji program, za koje im ona privremeno daje lutke, pa se onda vraćaju u njen atelje.
Dugo ništa nije čula ni o Godi, ni o lutkama, da bi pre nekoliko dana dobila poziv da se uputi u jedno malo mesto daleko od Beograda, jer je jedan kolekcionar tvrdio da poseduje baš te lutke.
Nenad Janković je napravio pravo malo carstvo uspomena iz detinjstva u svojoj garaži. Čuva stare igračke, školski pribor, društvene igre, ambalaže slatkiša, ali i – lutke iz “Laku noć, deco!”
Ulazak u njegovu kolekciju je kao vožnja vremeplovom, svi simboli našeg detinjstva su tu, a na počasnom mestu “sede” vuk, guska i jež iz omiljene dečije emisije!
“To je možda i najdraži deo moje kolekcije. Pa pronašao sam kao i većinu stvari ovde, tako što ljudi znaju da skupljam svašta i onda mi javljaju. Nađene su na buvljaku. Verovatno bi završile u smeću da ljudi koji rade na buvljaku nisu pronašli, doneli, ko zna gde bi to završilo. A kako je došlo do buvljaka, ja pojma nemam. Znam da si ti snimila emisiju sa bakom koja ih je napravila i čuvala, šta se desilo sa njima i kako su završili na ulici, ne znam, ali sad su na sigurnom”, ispričao je Nenad Janković u emisiji “24sedam sa Marom”.
Maloj Mariji Atanasković u meni je bilo beskrajno drago, ali i žao što su lutke imale tako trnovit put, ali su sad bar brižljivo čuvane.
Nenad i dalje ne veruje da su ove relikvije našeg detinjstva sada u njegovom vlasništvu.
“Nisam mogao da verujem da ih imam. Prvo, dok je stigao, nisam verovao da će mi stići, kad mi je stigao ujutru se probudim, nešto radim i setim se: ‘Jao, pa ja imam vuka iz ‘Laku noć, deco’ i onda pogledam ga i kao jeste’! Isto tako reaguju svi, znaju šta sve imam, da imam neke retke stvari, ali kad im kažem: ‘Znaš ‘Laku noć, deco’, sećaš se vuka, imam ga!’, ma da, kao važi… i onda napravim selfi sa vukom svi su u fazonu, ne mogu da veruju, zovu me odmah. Vuk, lisica, zec, meda, to su bili glavni, pogotovo vuk. ‘Vuk ti reče dobro veče’. Tako da najsrećniji sam što njega imam, ovo sve ostalo mi je sad sporedno, voleo bih da nabavim još neku, ali dovoljan mi je i on”, rekao je Nenad u emisiji “24sedam sa Marom”.
Cenu po kojoj ih je nabavio nije želeo da nam otkriva, ali kaže da su lutke svakako najvredniji deo njegove kolekcije.
Osim njih, Nenad poseduje i tanjir koji je reprezentacija Jugoslavije dobila za osvojeno četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Čileu 1962. godine, što je bio najveći uspeh naše selekcije. Takođe ima i drušvenu igru Monopol sa svim kockicama i karticama iz doba Kraljevine Jugoslavije, staru skoro čitav vek, limene kutije u koje se pakovala čokolada iz prve fabrike čokolade u Jugoistočnoj Evropi, čuvene “Šonda” proizvodnje sa Dorćola.
