Čaj je, odmah posle vode, na listi napitaka koji se najviše piju. U poslednje vreme, sve popularniji je tzv. mača čaj. To je vrsta zelenog čaja, prepoznatljiva po tome što je samlevena u fini prah koji se brzo rastvara u tečnosti.
Istorija i japanska tradicija mača čaja
Beli, zeleni, ulong i crni čaj dobijaju se od biljke Camellia sinensis, koja potiče sa jugozapada Kine. 805. godine pre nove ere, japanski monasi preneli su iz Kine u Japan listove biljke, kao i ritual pravljenja i ispijanja čaja.
Pre žetve, biljke su se prekrivale tkaninom i na taj način se podsticao rast listova, jačao ukus i poboljšavala tekstura biljke. Biljke su se ručno brale, stavljale pod paru i sušile, a zatim čuvale na hladnom mestu kako bi ukus bio intenzivniji. Ovako osušeni listovi su se usitnjavali da bi se dobio prah fine teksture. Ova tradicija pravljenja mešavine čaja, ostala je i do danas.
Rezultat: dobijaju se listovi čaja koji su prirodno aromatičniji i imaju više hranljivih sastojaka. Nakon deset dana, listovi se popare i onda se suše na vazduhu i skladište kako bi zadržali svetlozelenu boju. Potom se žilice i drškice uklanjaju, a lišće se melje kamenim mlinovima kako bi se dobio fini prah poznat kao mača.
Kako koristiti mača zeleni čaj?
Mača prah možete da koristite u sokovima, sa kefirom, ili salatama, a kvalitet i ukus će ostati isti. Kada kupujete čaj, tražite najkvalitetniji, organski mača čaj, da biste bili sigurni da je to neprskana, prava biljka, bez dodataka, aroma ili konzervanasa.
Piše: Vanja
