Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost Tatjana Macura izjavila je, dan nakon što je položila zakletvu u parlamentu kao član nove Vlade Srbije, da će se baviti poboljšanjem položaja žena, posebno onih koje nisu deo javnog života, kao i da očekuje dobar i kvalitetan dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom kada je u pitanju Zakon o rodno senzitivnom jeziku.
Ona je u razgovoru za Tanjug istakla da će njen zadatak biti u duhu onoga što je do sada radila.”Baviću se poboljšanjem položaja žena na svim nivoima. Dakle, od onih žena koje su se odlučile da budu domaćice, koje možda iz raznih razloga ne mogu da budu ekonomski aktivne, do onih žena koje možda u ovom trenutku trpe nasilje ili su privredno aktivne, odnosno bave se preduzetništvom, pa sve do žena u sportu i kulturi”, poručila je Macura.
Kako je navela, neće se baviti puštanjem floskula, a dobra stvar je, prema njenim rečima, što je ova tema prepoznata i kod prethodne i kod nove Vlade.
“Ja sam sa nekoliko ministara i ministarki razgovarala o tome kako možemo da sarađujemo. Već sad se radujem saradnji koju ću imati sa ministarkom Jelenom Begović, kao i sa ministrom Huseinom Memićem zato što će se on baviti omladinom i biće mi veoma važno da se ove teme, u tom nekom ranom uzrastu, na pravi način implementiraju”, rekla je Macura.
Naglasila je da je svesna izazova koji čekaju novoizabranu ministarku za brigu o porodici i demografiji Milicu Đurđević Stamenkovski, ali da unapred zna će nova Vlada raditi kao tim.
“Želim da joj pomognem i da joj na svaki mogući način olakšam pristupanje ovoj funkciji, jer su tu problemi koji su ostali nerešeni nakon skraćivanja mandata ministarki Dariji Kisić, koja je pokazivala veliku volju da se određena pitanja reše”, rekla je Macura.
Govoreći o rodno senzitivnom jeziku, navela je da Srpska pravoslavna crkva treba da zna zbog čega su određene teme važne i da razume potrebe vernica koje žele da se uvaže njihova zvanja.
“Želim da moja crkva, crkva kojoj pripadam, na pravi način prepozna sve moje potrebe kao jedne žene u ovom društvu, koja nije samo majka i nije samo domaćica, već ima i neke druge ambicije i želje”, naglasila je Macura.
Dodala je da se nada da će, po tom pitanju, ostvariti dobar i kvalitetan dijalog sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.
O ravnopravnosti na poslu i u domaćinstvu
Macura se osvrnula i na propise koji u našoj zemlji dozvoljavaju muškarcima da odsustvuju sa posla ukoliko žele da neposredno brinu o svojoj deci.
“Ja sam sigurna da mnogi muškarci to ni ne znaju, a da bi verovatno sa uživanjem prihvatili tu ulogu, da jednako i na jedan adekvatan način brinu o svojoj deci, jer dete nije samo mamino i obaveze u domaćinstvu nisu samo mamine, nego su i tatine podjednako”, rekla je Macura.
Kako je navela, obaveze u domaćinstvu ne treba da budu rezervisane za žene i to bi, prema njenim rečima, pospešilo kvalitet samih brakova.
“Mi imamo visok stepen razvoda brakova, upravo zbog činjenice da žene padaju pod pritiskom, ne zato što su bahate i žele da žive same, niti je u pitanju uticaj zapadne kulture, koje se uvek predstavlja kao neki bauk. Jednostavno padaju pod teretom, rade osam sati, dođu kući, puštaju veš mašinu, kuvaju ručkak, brinu o deci”, naglasila je Macura.
Istakla je i da je njen zadatak da normalizuje podelu rada u domaćinstvu i neplaćeni kućni rad.
“Taj pravilnik o određenom priznavanju tog neplaćenog kućnog rada odraziće se značajno na priliku da žene, zato što su one mahom aktivne u tom neplaćenom kućnom radu, dobiju pravo na zdravstvenu zaštitu. Da bi se taj pravilnik implementirao, rad Vlade mora da bude u savezništvu i da se dobro razumemo, jer da bismo to primenili mora da se menja Zakon o zdravstevnom osiguranju”, kazala je Macura.
O godišnjicama dva masakra
Ona je, povodom prve godišnjice tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, rekla da joj taj događaj danas izgleda strašnije nego onda kada se zbio.
“Godinu dana kasnije mi u stvari postajemo svesni kakva nas je tragedija zadesila. Želim da iskoristim ovu priliku i da izrazim najdublje saučešće prema porodicama i prijateljima nastradalih, ne samo u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, nego i onima koji su nastradali sledećeg dana u Malom Orašju i Duboni”, kazala je Macura.
Apelovala je na građane i medije da s pažnjom i dubokim saosećanjem vode računa o osećanjima onih koji su preživeli taj masakr, ali i onih koji su ostali iza žrtava ova dva masakra.
