Magna carta libertatum: 10 stvari koje niste znali o ovom važnom istorijskom dokumentu

Šta o jednom od najvažnijih dokumenata u istoriji demokratije nismo znali?

Povelja koju je 15.6.1215. izdao engleski kralj Džon Lakland nakon što je izgubio rat s pobunjenim baronima predstavlja svojevrsni ugovor između kralja i njegovih plemića u kojem se potonjima garantuju prava koja se više ne mogu ograničiti vladarevom samovoljom. Magna Carta je predstavljala prvi pisani ustavni dokument u engleskoj istoriji i presedan kojim je ustanovljen princip ljudskih i građanskih prava u anglosaksonskoj pravnoj tradiciji.

Šta o jednom od najvažnijih dokumenata u istoriji demokratije nismo znali?

1. Magna Carta, napisana na latinskom jeziku, nije trebalo da bude u tonu toliko uzvišenih principa.

Cilj pisanja ovog dokumenta bio je neposredan i praktičan, miran sporazum između kralja i 25 barona koji su se pobunili oko poreza.

2. Napisana je tokom vladavine engleskog kralja kojeg je istorija upamtila kao jednog od najlošijih vladara. 

Kralj Džon, svakako, nije upamćen po dobru, već po podlim delima koja uključuju i utamničenje žene, izgladnjivanje protivnika do smrti i ubistvo rođaka. Naplaćivao je visoke poreze i otimao imanja kako bi finansirao skupe ratove. Uprkos svemu tome, nije uspeo da povrati određene delove svog kraljevstva, a Nikolas Vinset s Univerziteta Ist Anglija je na pitanje da li je kralj Džon zaista bio tako loš kao što se pričalo, odgovorio da je bio mnogo gori od toga. 

3. Nakon 60 dana od pečatiranja dokumenta, kralj Džon je pokušao da ga poništi. 

Posle dva meseca od priznavanja Magna carte, kralj Džon je pitao papu da li može da ga anulira, na šta je on odgovorio da je to ilegalno, nepravedno i sramotno za engleski narod.

4. Henri III je ozvaničio Magna cartu pod svojim imenom. 

Henri III, sin kralja Džona, nasledio je presto nakon smrti svog oca 1216. godine. a 1225. godine je ozvaničio njenu konačnu verziju.

5. Njeni najvažniji delovi su i danas deo engleskog zakona.

Klauzule 39 i 40, najpoznatiji odeljci dokumenta koji se zasniva na 3.550 reči, ustanovile su fundamentalni pravni princip: ni sam kralj nije iznad zakona. Takođe, ustanovljena su i osnovna lična prava koja garantuju pravdu za sve, kao i pravo na pošteno suđenje. 

6. Magna carta sadrži odrednice koje se temelje na političkim dogovorima. 

U tekstu postoje odeljci koji govore o uklanjanju mreža za lov iz reke Temze, kao i da je plovidba rekom dozvoljena svim trgovcima, osim tokom ratova.  Ser Robert Vorčester, koji je predsedavao Komemoraciji povodom osam stotina godišnjice od ozvaničenja Magna carte, tvrdi da su ove kaluzule zapravo čin povlađivanja pobunjenim baronima. 

7. Magna carta nekada nije bila tako značajna kao danas.

Čak ni Šekspir nije pomenuo ovaj dokument u svom delu “Život i smrt kralja Džona”.

8.  Tek kasnije, svetski lideri uviđaju simboličku vrednost ovog dokumenta, a to je sloboda. 

Tomas Džeferson je u svoju Deklaraciju nezavisnosti uvrstio neke koncepte iz Velike povelje, a Mahatma Gandi je 1924. citirao godine deo o rasnoj nejednakosti. 

9. Danas postoje četiri kopije originalne verzije iz 1215. godine. 

Jedan primerak je u privatnom vlasništvu multimilionera iz Teksasa i bivšeg kandidata za američkog predsednika – Rosa Perota. On je primerak iz 1297. godine platio milion i po dolara. Godine 2007, Perot je svoj primerak prodao Dejvidu Rubinštajnu za dvadeset i jedan milion dolara. 

10. Istorija Magna carte libertatum je toliko duga i komplikovana da je i čak i premijeri ponekad loše razumeju. 

Godine 2013, britanski premijer Dejvid Kameron nije mogao da se seti šta znači Magna carta (“glavno poglavlje”).

Preuzeto: nationalgeographic.rs

Be the first to comment

Leave a Reply