Da li ste znali da povišen holesterol, grčevi u mišićima, zatvor i neki srčani problemi imaju veze sa manjkom magnezijuma? Dr Kerolajn Din u knjizi “Magnezijumsko čudo” objašnjava kako mnogi zdravstveni problemi nastaju usled preteranog unosa kalcijuma, a smanjenog unosa magnezijuma.
Prema Karolajn Din, otprilike pre 30-40 godina lekari su po pravilu počeli da rutinski prepisuju suplemente kalcijuma i savetuju ishranu bogatu kalcijumom svim muškarcima i ženama preko 40, kako bi se sprečio nastanak osteoporoze. “Ali”, kaže dr Din, “nakon 40 godina postalo je sasvim jasno da uzimanje kalcijuma ne zaustavlja, pa čak i ne usporava gubitak koštane mase niti sprečava osteoporozu”.
Međutim, preterivanje sa kalcijumom u suplementima i u ishrani (mleko i mlečni proizvodi) dovelo je do jednog drugog rizika. Prema dr Din, “neophodno je da u telu postoje odgovarajući nivoi magnezijuma u krvi da bi se apsorbovao ne samo kalcijum, već i vitamin D, jer magnezijum konvertuje vitamin D u jedan hormon, kalcitonin, koji pomaže da se očuva struktura kostiju; on crpi kalcijum iz krvi i mekih tkiva i vraća ga u kosti. Na taj način ne samo da smanjuje rizik od osteoporoze – već i od nastanka nekih oblika artritisa, srčanog napada i kamena u bubregu”. Ovi problemi mogu nastati usled viška slobodnog kalcijuma koji se onda taloži u zglobovima, krvnim sudovima ili bubrezima.
Magnezijum direktno doprinosi da kalcijum ostane rastvoren u krvi. Bez ispravnog balansa magnezijuma prema kalcijumu – a taj odnos, prema dr Din, treba da iznosi 2:1, to jest, dvostruko više magnezijuma nego kalcijuma – kalcijum se taloži na raznim mestima. Najpre, u bubrezima, što može dovesti do nastanka kamena u bubregu. Potom, može da se nagomilava u arterijama, što može dovesti do zapušenja arterija, i najzad, u hrskavici zglobova. A trebalo bi da dospeva u kosti. “Što više kalcijuma uzimamo a da ga ne uravnotežavamo magnezijumom”, kaže dr Din, “to će više biti izraženi simptomi manjka magnezijuma i viška kalcijuma”. A to su, kao što smo videli, grčevi mišića, nervni poremećaji, zatvor, taloženje kalcijuma na mestima gde ne treba da bude (zglobovi, arterije, bubrezi).
Magnezijum i nervi
Razna istraživanja su pokazala da magnezijum ublažava periferne nervne poremećaje u čitavom telu, kao što su migrene, grčevi mišića, grčevi u stomaku i grčevi u listovima, stopalima i nožnim prstima. Interesantno je da je, crno na belo, utvrđeno i da magnezijum smanjuje učestalost epileptičnih napada.
U svojoj knjizi o delovanju magnezijuma, dr Kerolajn Din pominje rad dr Luisa Barneta, bivšeg načelnika Hereford klinike, koji je utvrdio da epileptična deca imaju manjak magnezijuma. Dr Barnet je 50-tih godina prošlog veka prezentovao činjenice o trideset slučajeva dečijih epileptičnih napada koji su odlično reagovali na visoke oralne doza magnezijuma, bez ikakvih neželjenih efekata. Barnet je otkrio sledeće: kada je nivo magnezijuma u krvi njegovih pacijenata dostigao normalan nivo, učestalost njihovih napada je opala. Na osnovu ovoga je dr Barnet zaključio da je glavni uzrok mnogih kliničkih i sub-kliničkih slučajeva epilepsije u njegovo vreme bio nedostatak magnezijuma.
Lekovi i magnezijum
Na nesreću, mnogi ljudi nisu svesni da veliki broj lekova koji se često koriste “kradu” minerale iz našeg tela. Ti minerali su od suštinske važnosti za zdravlje – posebno za ispravno funkcionisanje srčanog mišića. Posebno je to slučaj sa diureticima – lekovima koji se obično daju protiv povišenog pritiska. U svojoj knjizi dr Din ističe suprotstavljenost lekova i magnezijuma.
Ona pominje primer dr Mildred Silig, jednog od najvećih eksperata za magnezijum, koja je počela svoju istraživačku karijeru 1960-tih, radeći za farmaceutske kompanije. Tom prilikom je primetila da se mnogi neželjeni efekti raznih lekova svode upravo na simptome manjka magnezijuma. Njoj je izgledalo da mnogi lekovi ili izazivaju povećanu potrebu za magnezijumom, ili dovode do povećane potrošnje magnezijuma – na primer, tako što stvaraju kiselu sredinu u telu; tada je neophodno da se raspoloživi magnezijum uzima iz ćelija kako bi se neutralisala kiselost i smanjili njeni toksični efekti.
Neki drugi lekovi su, opet, dovodili do eliminacije magnezijuma iz tela
Izvori magnezijuma:
Čisto da se podsetimo, odlični prirodni izvori magnezijuma su pirinčane i ovsene mekinje, kakao, bademi i bundevino seme.
Preuzeto: Zdravahrana.com
