Dosadašnja predsednica Moldavije Maja Sandu osvojila je i drugi mandat u drugom krugu predsedničkih izbora pokazuju podaci moldavske Centralne izborne komisije (CIK) na osnovu prebrojanih glasova.
“Kišinjev je pokazao izvanrednu mobilizaciju. Zabeležen je impresivan i istorijski odziv mladih. Glasalo je više od 1.690.000 ljudi. Razumem da se glasalo za promene, promene koje se očekuju u društvu, ali želim da znate da sam čula sve glasove, uključujući i one koji kritikuju”, rekla je Sandu u obraćanju, prenela je državna novinska agencija Moldpress.
Nakon obrade 99,86 odsto izbornog materijala, 930.512 birača – što je 54,41 odsto građana koji su izašli na izbore – glasalo je za Maju Sandu, dok je kandidat socijalista Aleksandar Stojanoglo dobio 748.781 glasova, odnosno 44,59 odsto glasova.
U drugom krugu predsedničkih izbora glasalo je 1.699.943 birača, što je 54.34 odsto od ukupnog broja birača u toj zemlji.
Stojanoglo imao više glasova u zemlji
Posmatrajući same rezultate izbora objavljenje na sajtu CIK-a, jasno je da postoji određeni disparitet u smislu raspoređenosti samih glasova u odnosu teritorija Moldavije-dijaspora.
Naime, na 1.988 biračkih mesta u samoj zemlji, od 1.352.759 glasova, kandidat opozicije Aleksandar Stojanoglo je osvojio oko 32.300 glasova više u odnosu na pobednicu izbora Sandu.
Stojanoglo je očekivano zabeležio veći broj glasova u svojoj rodnoj Gagauziji i susednoj oblasti Taraklija, ali i Čahulu, koji se svi nalaze na krajnjem jugu zemlje. Identičan rezultat je zabeležio i na severu zemlje, kao i na istoku, a posebno zanimljiva situacija je na krajnjem istoku u otcepljenoj, ali nepriznatoj, Transnistrijskoj Moldavskoj Republici, poznatijoj kao Pridnjestrovlje, gde nije moglo da se glasa.
Iz tog razloga su glasači, njih 26.136 od ukupno oko 500.000 stanovnika otcepljene oblasti, pohrlili na najbliža biračka mesta u regionu Anenii Noi, gde je u selu Varnica otvoreno tri biračka mesta za njih.
Inače, u spomenutoj oblasti Anenii Noi je pobedila Sandu sa 16.726 glasova u odnosu na 14.555 koliko je osvojio Stojanoglo, dok su pridnjestrovski birači na ova tri biračka mesta podršku dali Stojanoglou sa 20.753 glasa u odnosu na 5.383 koliku je podršku od njih dobila Sandu.
Sandu pobedila zahvaljujući dijaspori
Takođe, nešto malo manje od 350.000 ljudi je glasalo u dijaspori na 231 biračkom mestu širom sveta.
Posmatrajući rezultate CIK-a jasno je da su upravo ovi birači odlučili pobednika, s obzirom da je među njima Sandu ostvarila prevagu sa razlikom od više od 230.000 glasova, što je u ukupnom zbiru donelo pobedu na izborima sa 200.000 glasova razlike.
Osim biračkih mesta širom Evrope, gde je brojna moldavska dijaspora, glasalo se čak i u dalekom Japanu, gde su svoje biračko pravo iskoristili turisti, njih 11, a što je organizovala moldavska diplomatska misija.
U Rusiji, prema podacima iz 2014. godine boravi više od 550.000 Moldavaca, od čega čak 228.000 njih u zemlji živi i radi ilegalno. Za veliku populaciju koja u Rusiji radi i živi na osnovu radne dozvole i dozvole boravka ipak su od strane diplomatskih predstavništava Moldavije otvorena samo dva biračka mesta, zbog čega su od ranog jutro stvoreni ogromni redovi za glasanje.
Iz tog razloga, znajući da će glasanje biti praktično neizvodljivo, veliki broj Moldavaca je odlučio da svoje biračko pravo ostvari u Belorusiji, u Minsku, kako prenose moldavski mediji, gde su otputovali redovnim linijama, a snimci iz aviona svedoče o broju onih koji su biračko pravo iskoristili na taj način.
Optužbe za pokušaj krađe izbora na obe strane
Referendum o izmeni Ustava u odnosu na geostrateško usmerenje zemlje, sa pitanjem da li birači žele da put ka EU postane deo ustavnih opredeljenja zemlje, održan je paralelno sa prvim krugom predsedničkih izbora, i prošao je “za dlaku” upravo uz pomoć glasova iz dijaspore, koji su bili presudni u toj trci.
Međutim, tada je takođe predsednica Sandu optužila određene, pro-ruske, snage, na čelu sa biznismenom Ilanom Šorom za mešanje u izbore i pokušaj kupovine čak 300.000 glasova. Iste optužbe ponovljene su i ovog puta.
Pristalice predsednice Sandu su ponavljale tokom brojanja glasova, a posebno u trenutku kada je počelo prebrojavanje glasova iz dijaspore, da “oni nemaju toliko aviona, koliko dostojanstva imaju Moldavci”, što je izgovarao u viralnoj objavi na društvenim mrežama poznati moldavski glumac Emilijan Krecu.
S druge strane, Moldavci u Rusiji i proruske snage u zemlji su optužile vlast da je dostavila tek 10.000 biračkih listića za dva biračka mesta u Moskvi, što je prema njima premalo.
U jednom trenutku se pred moldavskom ambasadom u Moskvi okupila i masa ljudi koji su uzvikivali “Dole Maja Sandu”, a što je deljeno na društvenim mrežama kao dokaz da su Moldavci u Rusiji protivnici politike Sandu, te im je zbog toga onemogućeno da glasaju.
Podrška za Sandu iz Evropske unije
Nakon što je objavljeno da je Sandu i definitivno pobedila na izborima, počele su da joj stižu čestitke sa raznih adresa, a njenim pristalicama posebno prija poruka koju joj je uputila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Naime, ona je čestitajući pobedu istakla da je srećna što će nastaviti da rade zajedno prema evropskoj budućnosti za Moldaviju i njen narod.
“Čestitam, draga Majo Sandu, na tvojoj pobedi večeras. Potrebna je velika snaga da se prevaziđu izazovi sa kojima ste se suočili na ovim izborima. Drago mi je što nastavljam da radim sa vama ka evropskoj budućnosti za Moldaviju i njen narod”, napisala je fon der Lajen.
Predsednici Sandu je čestitao i francuski predsednik Emanuel Makron, poručivši da i Francuska stoji uz Moldaviju na njenom evropskom putu.
“Želeo bih da čestitam Maji Sandu na njenom ponovnom izboru za predsednika Moldavije. Demokratija je trijumfovala nad svim uplitanjem i manevrima. Francuska će nastaviti da stoji uz Moldaviju na njenom evropskom putu”, napisao je on.
Uprkos podršci, pred Moldavijom je trnovit i dug put
Evropski put o kojem je govorio Emanuel Makron za Moldaviju traje tek dve godine, s obzirom da je zemlja kandidat postala tek 2022. godine. Ipak, od raspada SSSR-a ’90-ih godina prošlog veka, Moldavija pokušava da ostvari neku vrstu saradnje sa Evropom, tj. Evropskom unijom.
U knjizi “Evropska unija i njeno istočno susedstvo: Evropizacija i kontradikcije u 21. veku”, u poglavlju koje nosi naziv “Odnosi između Moldavije i Evropske unije”, autori Kamil Čalnus i Marčin Košjenkovski navode da ti odnosi imaju faze razvoja: “Od stranaca 1990-ih, preko novih suseda 2000-ih, pa sve do “navodnih” partnera u 2010-im godinama”.
Prema njima, ključni problemi sa kojima se susreće Moldaviju su: evidentan sovjetski mentalitet i nostalgija, ekonomska zavisnost od Rusije, ruske manjine koje čine 20-30 odsto stanovništva Moldavije (“desne obale”), i postojanje pro-ruski orijentisanog otcepljenog regiona Pridnjestrovlja gde su stacionirane ruske trupe.
Sve ovo utiče i komplikuje proces evropeizacije Moldavije koji se ovde shvata kao razvoj saradnje sa Evropskom unijom, uključujući, na kraju, ispunjavanje kriterijuma za veću integraciju kao što je navedeno od strane EU.
Podsećamo, Sandu je u pobedničkom govoru između ostalog reklao: “Ali želim da znate da sam čula sve glasove, uključujući i one koji kritikuju”, a kritike, u odnosu na ispunjavanje standarda EU, pre svega se tiču korupcije, koja je široko rasprostranjena.
O tome su, upravo govorili i autori Čalnus i Košjenkovskim koji su naveli da “od kraja 2014. godine pa sve do 2015. godine, percepcija moldavskih vlasti od strane EU i poverenje u njihovu želju da se zaista reformiše zemlja se pogoršala drastično. Postalo je jasno da je proevropska vladajuća elita korumpirana i da je uglavnom fokusirana na unutrašnju bitku za kontrolu nad državnim institucijama i finansijskim tokovima”.
Stoga će prvi zadatak nove-stare predsednice Sandu da bude borba sa korupcijom da bi se uspešno “utišale” kritike na putu ka evropskoj budućnosti, koja je građanima obećana u predizbornoj kampanji.
