Fej-Fej Li je istaknuta ličnost u oblasti moderne veštačke inteligencije (AI) i pionir u razvoju dubokog učenja. Njen doprinos u obezbeđivanju velikih skupova podataka bio je ključan za napredak AI početkom 2010. U svojim novim memoarima, nazvanim “Svetovi koje vidim”, Li deli svoju priču o tome kako je nastala njena strast prema AI revoluciji i kako je oblikovala razvoj ove oblasti.
View this post on Instagram
Kao profesorka kompjuterskih nauka na Univerzitetu Stanford specijalizovala se za kompjutersku viziju (computer vision). Takođe je osnivač i kodirektor Stenfordovog Instituta za veštačku inteligenciju usmerenu na čoveka (HAI), koji se bavi istraživanjem AI, obrazovanjem i politikom kako bi se poboljšao ljudski život. Osim toga, osnovala je i neprofitnu organizaciju AI4ALL s ciljem da poveća raznolikost ljudi koji rade na razvoju AI sistema.
Ljudi su krivi, a ne veštačka inteligencija
U intervjuu za Guardian, ona se suočava s pitanjima o odgovornosti u vezi s korišćenjem veštačke inteligencije, ističući da veštačka inteligencija sam po sebi ne obećava ništa, već da je odgovornost ljudi koji ga kreiraju i koriste. Ipak, prepoznaje potrebu za razumevanjem i upravljanjem rizicima koji prate AI tehnologiju.
“Prvo, da bude jasno, AI ništa ne obećava. Ljudi su ti koji obećavaju ili ne obećavaju. AI je deo softvera. Nju prave ljudi, ljudi raspoređuju i njima upravljaju”, istakla je ona i dodala: “Drugo, naravno da ne preuzimam odgovornost za to kako se ceo AI koristi. Da li Maksvel treba da preuzme odgovornost za to kako se električna energija koristi zato što je razvio skup jednačina da to opiše?”, istakla je ona.
Od emigracije do doktorata
Fei-Fei Li je poreklom iz Kine i emigrirala je u SAD sa 15 godina. Iako je suočila s mnogim egzistencijalnim izazovima, imala je podršku svojih roditelja koji su podržavali njen naučni interes. Zainteresovala se za fiziku u srednjoj školi, a kasnije je dobila stipendiju za Prinston, gde je razvila fascinaciju za pitanja inteligencije i kompjuterske vizije. To je vodilo do njenog doktorata i istraživanja u oblasti AI.
View this post on Instagram
ImageNet je utabao put
Najvažniji doprinos Fej Fej Li u razvoju veštačke inteligencije je ImageNet, ogroman skup podataka sa preko 14 miliona slika, koji je bio ključan za razvoj dubokog učenja. To je omogućilo mašinama da pouzdano prepoznaju objekte, otvarajući put za buduće AI aplikacije. ImageNet je postao prepoznatljiv 2012. godine, kada je njime pokretan algoritam dubokog učenja pod nazivom AlexNet.
Motivacija joj je bila bolesna majka
Podstaknuta višedecenijskom bolešću svoje majke, profesorka Li je započela svoja istraživanja zbog primene veštačke inteligencije u oblasti nege pacijenata, posebno starijih osoba. Njen cilj je unapređenje rada negovatelja putem pametnih kamera i senzora koji koriste AI za praćenje i predviđanje stanja pacijenata.
Poštujem brigu, ali ima i hitnijih stvari
Na pitanje u kojoj meri se brine o egzistencijalnom riziku sistema veštačke inteligencije – da bi AI mogla da stekne neočekivane moći i uništi čovečanstvo – budući da su i neki visokoprofilni tehnološki lideri i istraživači dosta zabrinutiu vezi s tim, ona kaže:
“Poštujem egzistencijalnu brigu. Ne kažem da je to glupo i da nikada ne treba da brinemo o tome. Ali, u smislu hitnosti, više sam zabrinuta za ublažavanje rizika koji su ovde i sada”.
Profimedia
Robot koji uči ono što vidi
Na pitanje o budućim izazovima veštačke inteligencije, Fei-Fei Li izražava interesovanje za razvoj “otelotvorene veštačke inteligencije”, odnosno robota s veštačkom inteligencijom koji mogu da komuniciraju i i uče iz fizičkog okruženja. Takođe, vidi potencijal u aplikacijama zasnovanim na jezičkim modelima, kao što je ChatGPT, koje mogu da olakšaju i poboljšaju živote ljudi u različitim oblastima, uključujući medicinu.
Kako stati na put AI dezinformacijama
Na kraju, profesorka Li prepoznaje ozbiljnost problema dezinformacija, naročito u ratu Izraela i Hamasa i ističe da bi veštačka inteligencija mogla da bude korisna u borbi protiv njih, posebno kroz digitalnu autentikaciju sadržaja.
“Dezinformacije su dubok problem i mislim da bi svi trebalo da budemo zabrinuti zbog toga. Mislim da bi veštačka inteligencija kao deo tehnologije mogla da pomogne. Jedna oblast je digitalna autentikacija sadržaja: bilo da se radi o video-snimcima, slikama ili pisanim dokumentima, treba videti možemo li pronaći načine da ih autentifikujemo pomoću AI. Ili naći način za stavljanje vodenog žiga na sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija tako da se može razlikovati od drugih? AI bi u budućnosti mogao biti bolji u upozoravanju na dezinformacije od ljudi”, zaključuje ona.
