Francuski predsednik Emanuel Makron polako uspeva u svojoj nameri da od Evrope stvori samostalnijeg i „mišićavijeg” igrača, ocenio je magazin „Ekonomist” u okviru opširne analize francuske spoljne politike.
U analizi se navodi da Makron nastoji da svoju zemlju srednje veličine zadrži među najvećim svetskim diplomatskim silama. Navodi i da su njegove „frustracije” da to učini očigledne.
Kako se dodaje, u tom kontekstu Makron je ove godine ugostio već 16 svetskih lidera. U aprilu odlazi u Kinu na sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Što će ga učiniti prvim predsednikom neke zemlje G7 koji je to učinio.
„Ekonomist” podseća da Francuska poseduje „čvrste poluge moći”, koje ne poseduje nijedna druga zemlja članica Evropske unije. Uključujući tu nuklearno naoružanje, stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kao i veliku vojsku širom sveta.
Posebno se ukazuje da sa 264 ambasade i misije, Francuska vodi treću najveću diplomatsku mrežu na svetu posle Kine i SAD.
U kontekstu Francuskog članstva u NATO-u, „Ekonomist” citira istraživača Fondacije za strateška istraživanja, Bruna Tertrea, koji ocenjuje da je „Makronov stil da nikada ne odustaje, i što više moguće rizikuje. On sluša mnoge ali nikome nije dužan. Makronov glavni diplomatski savetnik je sam Makron”.
Kritičari njegove politike navode da on „ima previše ideja, sve vreme, i teško je da bilo koju od njih izgura do kraja”.
U zaključku analize, „Ekonomist” ocenjuje da je Makron „impresivan i lukav” partner, koji „nikada neće prihvatiti da Francuska bude srednje velika sila”.
