Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je, posle razgovora sa predstavnicima kreditne agencije Standard end Purs u Vašingtonu, da se njihov novi izveštaj za Srbiju očekuje u oktobru i da bi već ove godine naša zemlja mogla da dobije “investicioni” kreditni rejting.
– Ja obično nisam veliki optimista, ali sad nakon ovog sastanka, malo sam optimističniji nego što sam bio pre. Imali smo dobar i konstruktivan sastanak, teška pitanja. Imali smo sastanak sa direktorom S&P za celu Evropu koji nas je pitao i oko naše ekonomije, naravno oko planova, ali takođe i oko regionalnih problema, odnosa Beograda i Prištine, situacije u BiH, svega onoga što utiče na kreditni rejting – rekao je Mali za Tanjug.
Naglasio je da je kreditni rejting kao “krvna slika” jednog organizma i da kreditne agencije hoće da ocene da li smo dovoljno zdravi da imamo “investicioni” rejting.
– Još jednom, ako to uspemo da uradimo, a očekujemo njihov naredni izveštaj u oktobru ove godine, onda smo stavili kao šlag na tortu na sve one reforme i sve aktivnosti koje smo proteklih 12 godina preduzimali kako bi naša ekonomija bila jaka, rasla i bila stabilna – naveo je Mali, koji učestvuje na prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke.
Ako uspemo, ističe, za naše građane i privredu će to značiti jeftinije izvore finansiranja.
– Samim tim i više investicija, nove fabrike, nova radna mesta, veće plate iz budžeta Republike Srbije, više novca i za veće penzije, tako da za naše javne finansije, za našu ekonomiju, najveća i najvažnija borba jeste borba za investicioni rejting – rekao je Mali koji se sastao sa predstavnicima S&P u zgradi J.P. Morgan.
Dodao je da će se danas sastati i sa predstavnicima druge najveće kreditne rejting agencije na svetu – Mudis.
– Dakle, nakon ovog sastanka sam malo optimističniji nego što sam bio pre. Da ne prejudiciram ništa, ali trudićemo se i daćemo sve od sebe da taj veliki cilj ostvarimo već ove godine – rekao je Mali. On je prokomentarisao jučerašnju izjavu direktorke MMF Kristaline Georgijeve u Vašingtonu da je globalni javni dug u 2023. porastao na 93 odsto BDP-a sa 84 odsto BDP-a u 2019. godine, dok u Srbiji javni dug iznosi 47,6 odsto.
Odgovorna ekonomska politika
Mali je rekao Tanjugu da srpska ekonomije i više raste od evropske i svetske ekonomije, kao i da imamo i manji udeo javnog duga u BDP-u.
– Georgijeva je rekla da je od 2019. godine ukupan svetski dug u odnosu na ukupan svetski BDP porastao sa 84 na 93 odsto. Znate koliko iznosi srpski javni dug u odnosu na BDP na današnji dan – 47,6 odsto. Dakle, skoro smo pa duplo bolji nego što je to prosečno u svetu. To samo pokazuje da to ne govori ni Vučić, ni Ana Brnabić, ni Siniša Mali, već to kaže MMF i brojke koje se porede i koliko odgovorno vodimo našu ekonomsku politiku – naglasio je ministar.
Kaže da uprkos ogromnoj pomoći države kada je bila epidemija korone i energetska kriza, pomoći privredi i uprkos ogromnim investicijama koje imamo i u putnu i železničku infrastrukturu, ali i u naše zdravstvo, obrazovanje i energetiku, jedna mala, ali uspešna Srbija ima 47,6 odsto udeo javnog duga u odnosu na BDP, a ceo svet 93 odsto.
Ministar Mali se sastao u Vašingtonu i sa predstavnicima Multilateralne agencije za osiguranje investicija (MIGA) i sa delegacijom Libije na čelu sa ministrom finansija Al-Mabroukom. Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke počeo je u ponedeljak, 15. aprila i traje do subote, 20. aprila, a diskutuje se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći, kao i u pretnjama po globalnu ekonomsku stabilnost.
