Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su obezbeđena sredstva za program stambenih kredita za mlade koji predviđa garantnu šemu od 400 miliona evra i dodao da bi predlog zakona za njegovu realizaciju mogao da bude usvojen na vladi posle Božića, a u parlamentu najkasnije početkom februara.
Prvi potpredsednik vlade Mali rekao je u intervjuu za Tanjug da će svaka prevremena otplata tih kredita, koji će krenuti od marta, biti bez bilo kakvih penala i naknada i naglasio da tu neće biti nikakvih troškova.
“Ja očekujem da ćemo odmah nakon božićnih praznika usvojiti na vladi taj zakon i poslati ga Narodnoj skupštini. Očekujem usvajanje krajem januara, početkom februara, a od 1. marta 2025. ti krediti će moći da se koriste”, rekao je Mali.
Pozvao je sve mlade od 25 do 35 godina da se prijave za te stambene kredite i dodao da će država u program uložiti 130 miliona evra za otplatu dela učešća, kao i subvencionisanje kamate. Naglasio je da je to velika šansa za mlade da se osamostale i steknu prvu nekretninu.
“Mi smo gledali sve zemlje Evrope, pokušali da nađemo neki sličan program i nigde ga nismo našli. Tako da, sa te strane, mislim da pravimo nešto jedinstveno. A sa druge strane, to mogu samo zemlje sa jakim javnim finansijama, sa jasnom idejom šta i kako žele dalje”, naveo je Mali.
“Država garantuje kredit banci za mlade”
Objasnio je da država garantuje kredit banci, a banka daje kredit nekoj mladoj osobi, ali pod mnogo povoljnijim uslovima, pošto je država svojom garancijom umanjila rizik tog kredita.
“Kod učešća, imamo dva primera, za stan od 75.000 i 100.000 evra. Jedna stambena jedinica košta 75.000 evra, 30, 40, 50 kvadrata negde u Srbiji. Pod sadašnjim tržišnim uslovima vi biste morali da izdvojite 20 odsto vrednosti za učešće. Mi garantujemo bankama i ona ne sme da traži više od jedan odsto učešća. Što se tiče kamate, država nastavlja pomoć u prvih šest godina kredita. Smatramo da je to vreme za koje će mladi da se osamostale i budu sposobni sami da otplaćuju kredit”, naveo je Mali.
Istakao je da država paralelno sa tim svakog meseca dodaje i 124 evra iz budžeta za svakog korisnika kredita.
“Od šeste godine, a kamata koju smo definisali sa bankama, sa šestomesečnim euriborom plus dva odsto, iznosi oko 330-340 evra u ovom trenutku, pri čemu euribor ide dole. I tih 300 i nešto evra opet je plus minus negde koliko sada iznosi renta jednog stana”, naveo je Mali.
Istakao je da je program za stanove ekonomska mera i da se očekuje i indirektan efekat i multiplikator građevinske industrije i da će to onda značiti, kako je rekao, još stotine, ako ne i milijarde evra.
“Svaki novi projekat kada je građevinska industrija u pitanju, povlači i ostale industrije. Opremanje, zanatlije i tako dalje i to su stvari koje se polako nadovezuju jedna na drugu”, kaže Mali.
Naglasio je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. imala privredni rast od četiri odsto, dobila investicioni kreditni rejting od agencije “Standard and Poor’s” i privukla rekordnih 5,1 milijardu evra stranih investicija, kao i da više od 60 odsto stranih investicija na Zapadnom Balkanu dolazi u Srbiju.
“Srbija prvi put u svojoj istoriji završava godinu sa investicionim rejtingom”
Ministar je sumirajući rezultate istakao da Srbija prvi put u svojoj istoriji završava godinu sa investicionim rejtingom i da je to najveći uspeh naših javnih finansija u 2024, jer smo ušli u grupu razvijenijih i stabilnih zemalja, sigurnih i bezbednih za investicije.
Na pitanje da li će Srbija dobiti investicioni rejting i od preostale dve renomirane agencije “Fitch” i “Moody’s” u 2025, Mali je rekao da se vode intenzivi razgovori sa njima.
“Očekujem da će Fitch u prvom kvartalu, dakle januar ili februar, doneti odluku o našem investicionom kreditnom rejtingu, što je veoma važno, a Moody’s tokom 2025. Svaka od tih agencija ima svoju metodologiju i dinamiku, svoja pravila i tako dalje, ali je veoma važno da jedna, druga, pa i treća to potvrde. Mi smo ušli u grupu zemalja koje imaju investicioni kreditni rating, ali najniži, zato što je to prvi korak. Hoćemo da odgovornom ekonomskom politikom, ostvarenjem cilja koji se zove Ekspo 2027. i programa Srbija 2027, što brže napredujemo na toj lestvici”, rekao je on.
Kako kazao, svaki taj korak za građane Srbije znači niže troškove finansiranja, niže kamatne stope, više investicija, nova radna mesta, samim tim i veće plate, veće penzije i više novca u budžetu za nove investicije.
Naglasio je da Srbija u 2025. nastavlja sa reformama i kroz novi savetodavni sporazum sa MMF i kroz reforme, kao i da nam sad kreću i e-akcize i e-otpremnice, kako bi se ubrzao rad Poreske uprave.
Naglasio je da su od danas plate u javnom sektoru povećane za osam odsto, a za prosvetare 11 odsto. Podsetio je da su penzije povećane od 1. decembra za 10,9 odsto.
“Idemo sa povećanjem minimalne zarade od 13,7 odsto. Dakle, minimalna zarada je od 1. januara 457 evra”, rekao je Mali Tanjugu i naglasio da je u decembru prosečna plata iznosila oko 910-920 evra.
“Do kraja decembra 2025. kao što smo obećali, prosečna zarada u Srbiji biće više od 1.000 evra. I onda naravno da smo u dinamici da ostvarimo i taj plan koji je vezan za Srbiju 2027 (1.400 evra)”, rekao je Mali.
Napomenuo je da je EU u prvih devet meseci ove godine rasla svega 0,8 odsto i naglasio da se, sa druge strane, Srbija ubzano približava standardu EU.
Takođe istakao je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, posle Malte, koja ima rast pretežno zbog turizma, dok Srbija svoj rast ostvaruje u prehrambenoj industriji, turizmu, trgovini, finansijskim uslugama, industrijskoj proizvodnji…
“Stopa nezaposlenosti nam iznosi 8,1-8,2 odsto, a stopa zaposlenosti je veća od 51 odsto, nikada veća. Ako pogledate javni dug u odnosu na BDP, dakle, uprkos svim izazovima i problemima, iznosi 46,5 odsto, a prosek evrozone je 88-89 odsto”, rekao je Mali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije najavio da će Srbija u 2025. biti prva zemlja u Evropi po rastu BDP-a, a na pitanje na osnovu čega to može sada da se kaže i od čega će to najviše zavisiti, Mali objašnjava da imaju tri faktora.
“Formula za rast BDP-a je prilično jednostavna. Dakle, tri faktora utiču na rast BDP. Mi očekujemo, kao što znate, da nam stopa rasta naredne godine bude 4,2 odsto. Ove godine za sada smo na četiri odsto, bićemo za celu godinu na 3,8 odsto, kada Zavod za statistiku odradi svoje analize i tu smo prva, druga, treća, ekonomija u Evropi. Prvi faktor je domaća tražnja. Dakle, povećanje plata, penzija, povećanje minimalne zarade. Penzije 10,9 odsto, plate osam i 11 odsto, minimalna zarada 13,7 odsto. Daleko iznad nivoa inflacije. Nivo inflacije je već na kraju 2024. i u 2025. u proseku 3,00-3,5 odsto”, rekao je Mali.
Naglasio je da u realnom iznosu dohodak građana raste i povećava se potrošnja, što je takođe jedan od faktora koji doprinosi daljem rastu BDP-a.
“Sa ovakvim povećanjem plata, penzija i minimalne zarade očekujemo da ćemo imati direktan uticaj na rast našeg BDP-a od 4,2 odsto. Takođe faktor su i investicije, što privatne, što javne. Dakle, nijednu investiciju nismo zaustavili. Mi imamo za narednu godinu 7,4 odsto našeg BDP-a usmerenog ka investicijama, za putnu infrastrukturu, železnice, bolnice, vrtiće, energetiku, poljoprivredu, kulturu, dakle sve ono što podiže kvalitet života i podstiče dalji rast. Ekspo, Nacionalni stadion, metro su sve stvari koje dodatno doprinose rastu naše građevinske industrije, zapošljavanju i kroz multiplikator daljem doprinosu rasta našeg BDP-a”, rekao je Mali.
Istakao je da treći faktor čini razlika između uvoza i izvoza.
“Odnosno direktan kontributor naše vrednosti koju stvaramo u jednoj zemlji, upravo imajući u vidu nikada veće strane direktne investicije koja iz godine u godinu rastu. Sa druge strane, imajući u vidu da smo imali i potpisali ove godine i sporazum o slobodnoj trgovini i sa Kinom i sa Egiptom, i sa Emiratima, pregovaramo i sa Južnom Korejom. Imamo sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama u regionu, a tu je i EU. Takođe imamo i sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, Evroazijskom unijom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, preferencijalni status sa SAD. Nijedna zemlja u svetu to nema”, rekao je Mali i naglasio da zato raste izvoz Srbije.
Mali je napomenuo da je EU u prvih devet meseci ove godine rasla svega 0,8 odsto i naglasio da se Srbija ubzano približava standardu EU.
Ekonomski rast
Takođe istakao je da je Srbija u prvih devet meseci 2024. druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, posle Malte, koja ima rast pretežno zbog turizma, dok Srbija svoj rast ostvaruje u prehrambenoj industriji, turizmu, trgovini, finansijskim uslugama, industrijskoj proizvodnji…
Kako je rekao, sa stopom rasta od 3,8 do 4,0 odsto, koliko se očekuje za Srbiju sa podacima do kraja 2024, mi ćemo sa 4,2 odsto u 2025, imajući u vidu recesiju u drugim zemljama EU i usporene stope rasta, biti prvi u Evropi, jer će teško neka druga zemlja to uspeti osim možda par zemalja, kao što je Malta zbog turizma.
“Hoćemo da budemo prva najbrža rastuća ekonomija u Evropi. Što da ne”, zapitao je Mali.
Na pitanje kako će dolazak Donalda Trampa na čelo Amerike uticati na svetsku ekonomiju i koje bi to moglo da ima posledice po našu zemlju, Mali je rekao da smo mi mala zemlja i da je naš cilj da nas zaobiđu tenzije u odnosima između velikih sila i da ne idu na našu štetu.
“Nova američka administracija donosi veliki zaokret u politici. SAD je i dalje najjača sila u svetu, ali videćemo u kom smeru će to ići, Tramp je već najavio da želi fer tretman prema američkim proizvodima i u Evropi i u Kini, pa je najavio i nove carinske barijere prema Kini. Teške razgovore će imati sa EU s obzirom na to da, verovali ili ne, između SAD i EU postoji suficit u trgovinskoj razmeni, ali u korist EU. I to je nešto što Tramp želi da promeni. Dakle, to su tektonske promene”, naveo je Mali za Tanjug.
Dodao je da se sa jedne strane globalna ekonomija polako zatvara ili stvara grupe, kao što na primer raste BRIKS, dok je sa druge strane Srbija čvrsto na svom putu evropskih integracija.
“I do kraja 2026. godine svaki formalni uslov, znači samo dve godine od danas, ćemo ispuniti da budemo punopravni članovi EU. Vidćemo na kraju krajeva da li će nas prihvatiti ili ne, ali mi ćemo da uradimo sve u tom smeru. Na Bliskom Istoku imate veliki broj sukoba u ovom trenutku, to se ne smiruje. Svi pričaju o tome da će se nastaviti rat u Ukrajini i tokom 2025. godine. Svaki rat znači dodatnu krizu, dodatnu neizvesnost i izazove, umanjuje želju investitora za investicijama, umanjuje perspektivu daljeg rasta. Ja se nadam da to neće uticati toliko na nas”, naveo je Mali.
Istakao je da Srbija, sa druge strane, treba da nastavi da razvija svoju ekonomiju kroz rast domaće tražnje, budžet usmeren ka investicijama, izgradnju puteva, brzih pruga i tako dalje, što sve direktno doprinosi rastu našeg BDP-a i kroz, sa druge strane, otvaranje prema drugim tržištima kroz sporazume o slobodnoj trgovini.
“Dakle, ono što mi možemo da uradimo, mi radimo. Za nas su najvažniji mir i stabilnost. A ima i puno problema u regionu i u odnosima sa nekim susednim zemljama. Postoje problemi i za naše sugrađane na KiM. Ima veliki broj faktora koji doprinose ili koji mogu da doprinesu nestabilnosti. Svaka nestabilnost, kao što znate, utiče negativno na perspektivu ekonomskog rasta. Za sada smo to nekako izbegavali ili upravljali tim rizicima kako treba. Videćemo kako će biti u 2025. godini”, naveo je Mali.
Poručio je da će se Srbija kao i do sada boriti i uvek pronalaziti način da odgovori na izazove kako treba. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić rekao – nema predaje, zaključio je Mali.
