Tokom velikih kriza, kada su vremena teška, često se pridaje mnogo više značaja malim, naizgled nebitnim stvarima. Isti slučaj je bio i za vreme Drugog svetskog rata, kada je veliki simbolički potencijal imala spajalica.
Za vreme ovog rata, na reveru je nošena spajalica. Razlog? Jedna zanimljiva priča.
Hitler je u aprilu 1940. godine znao da, ukoliko želi da pobedi u ratu, mora prvo da pobedi savezničke blokade. Na putu mu je bila jedna država koja nije želela da učestvuje u ratu, ali to Hitlera nije interesovalo.
Kako bi mogao da kontroliše norveške plovne puteve, koji su mu bili potrebni kako bi obavljao transport neophodne robe do Nemačke, Hitler je nakon nekoliko meseci borbe započeo okupaciju Norveške. Savezničke trupe, kraljevska porodica i članovi vlade Norveške izgnani su u Englesku, a narod u ovoj zemlji je živeo pod vlašću nacista.
Cilj nacista bio je da promene kulturu i ideologiju države koju su tada tek okupirali. Međutim, stanovnici Norveške nisu odustajali od borbe protiv nacista i rata u kom su se deklarisali kao neutralni.
Norvežani su se trudili da pronađu alternativu koja će predstavljati antisimbol nacističke ideologije koja im je bila nametana. Na jesen 1940. godine, studenti Univerziteta u Oslu su izabrali nekonvencionalan simbol – spajalicu koju su nosili na reveru. Spajalica je na taj način imala veliku snagu jer je predstavljala otpor, jedinstvo i nacionalni ponos Norvežana.
Osim toga što može predstavljati jedinstvo i vezu, veruje se da je spajalica tada odabrana i zbog toga što je njen izumitelj Norvežanin – Johan Valer. Iako svoj proizvod nikada nije patentirao u Norveškoj, već u Americi, ipak se zna da je spajalicu izmislio jedan Norvežanin.
Preuzeto: http://edukacija.rs
