Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, na Kopaonik biznis forumu, da će se odmah krenuti u reformu energetskog sektora i reformu Elektroprivrede Srbije, koji se transformiše u akcionarsko društvo, kao i da se radi na programu restrukturiranja tog preduzeća. On je rekao da je to jedan od reformskih ciljeva koji je Vlada Srbije definisala u novom aranažmanu sa MMF. Ministar je istakao da se “ne plašimo izazova i znamo šta radimo”.
On je istakao da bi, da nije bilo krize Srbija već imala investicioni rejting, ali da ćemo se boriti da ga dobijemo i potvrdimo u što kraćem periodu. Kao najvažnije je istakao privlačenje investicija i izdvajanja u kapitalne investicije.
“Potpuno smo posvećeni da održimo visok nivo izdvajanja za kapitalne inevesticije. Osim stotina kilometara puteva i pruga, ulagaćemo i u zelenu energiju i za sve smo obezbedili sredstva. To su stvari koje doprinose rastu BDP i čine našu zemlju atraktivnijom kao inevsticionu destinaciju, što menja kvalitet života naših građana”, rekao je Mali.
Ministar je rekao da Srbija svake godine obara rekord kada su u pitanju direktne strane investicije i da očekuje da će to raditi i ubuduće.
I premijerka Ana Brnabić je poručila da u reformi državnih preduzeća nema nazad, uprkos tome što postoje “neke kočnice”, kao i da će prvo biti reformisani EPS i Srbijagas, a zatim i železnička preduzeća.
“Vlada mora sa tim da se uhvati u koštac. Da li ima nazad – ne. Mi to moramo da uradimo i zbog sveukupne konkurentnosti naše privrede i naše ekonomije, ali i sveukupne produktivnosti naše privrede i ekonomije”, rekla je Brnabićeva.
Navela je da uvek postoje različite vrste kočnica, jer su to preduzeća koja zapošljavaju ogroman broj ljudi, koji se plaše promena.
“Prva dva preduzeća sa kojima to radimo su EPS i Srbijagas za koji, samim tim što smo usvojili akcioni plan za razdvajanje gasnog sektora, što podrazumeva postepunu liberalizaciju i otvaranje i Horgoša, tako je to stvar koju moramo da uradimo da bismo bili konkurentni”, istakla je ona.
Najavila je i da će ove godine biti donet Zakon o upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu, koji se radi zajedno sa MMF. “Kada se usvoji taj zakon, to će biti pravac kojim moramo da idemo dalje”, poručila je Brnabić.
Sporazumi o slobodnoj trgovini privlače investitore
MInistar Siniđa Mali je rekao da se Srbija promenila, da investicije iz godine u godinu rastu i da imamo sve veći broj fabrika i da se one i dalje u Srbiji otvaraju, zbog čega imamo i nova radna mesta, da možemo da zaposlimo mlade i sve ostale građane.
“Kada neko hoće kod vas da uloži u doba globalne krize, znači da je video da je Srbija kredibilna i da ispunjava obaveze u dinar i u dan. Pomažu i sporazumi o slobodnoj trgovini, jer mi postajemo sve atraktivniji. Nastavićemo sa politikom potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini i u proceduri su ugovori sa Kinom, Egiptom, Južnom Korejom i Emiratima. To što neko hoće sa nama da ima te sporazume znači da smo postali pouzdan partner. Za nas je veoma važno da kroz sporazume o slobodnoj trgvini pokažemo koliko smo kredibilni kako bismo privlačili strane i podsticali domaće investicije, da bismo smanjivali nezaposlenost”, rekao je ministar finansija.
Mali je rekao da su ugovori o slobodnoj trgovini ogromna prednost koja Srbiju izdavaja od ostalih zemalja. Dodao je da Srbija neće odustati od svoje ekonomske politike koja se zasniva na nekoliko stubova, od kojih je očuvanje mira i stabilnosti presudno.
“I dalje rastemo, naša ekonomija i dalje raste. Nemačka je imala negativnu stopu, Velika Britanija da ne govorimo. Mi smo sačuvali makroekonomsku stabilnost, rastu nam plate i penzije, ulažemo dalje u kapitalne investicije i neke stvari očigledno dobro radimo. Mislim da možemo i bolje, ali suočavamo se sa problemima pred kojima su poklekle druge jače ekonomije, a mala Srbija nije”, rekao je Mali.
Prosečna plata će biti 1.000, penzija oko 430 evra
On je napomenuo da će država nastaviti sa podizanjem standarda građana Srbije. Najavio je da je planirano da u decembru 2025. godine prosečna plata bude 1.000 evra, a prosečna penzija 430 do 440 evra.
Mali je napomenuo da je politika Vlade Srbije pokazala svoj rezultat zbog doslednosti, kada je država preuzela najveći teret krize na sebe i zbog toga što se nije “igrala sa makroekonomskom stabilnošću zemlje”.
“Imali smo rezervu i snagu da reagujemo, zato što smo pametnom politikom sačuvali novac da možemo da pomognemo građanima i privredi. Srbija je reagova 2020. i 2021. pa i 2022. sa tri paketa pomoći našoj privredi i grđanima, što je bilo 17 do 18 odsto našeg BDP-a. Uspeli smo da spasemo radna mesta i pogone i da ostavimo sebi prostora da nastavimo da rastemo”, naveo je Mali.
On je rekao da je bilo mnogo kritika zbog državne pomoći tokom krize, 2020.godine, a da država daje mnogo para i da je neselektivno pomagala ljudima, ali da nikada nije dobio odgovor kako bi oni to uradili.
