Mikrozeleniš, listovi mladih sadnica koje se beru i jedu kada su visoke samo nekoliko centimetara, znatno je bogatiji antioksidansima i drugim hranljivim sastojcima od „odraslog“ zeleniša.
Istraživanje iz 2010. godine objavljeno u Časopisu Američkog udruženja za hortikulturu utvrdilo je da listovi zelene salate, ubrani sedam dana nakon klijanja (u fazi kotiledona), imaju najveću antioksidansnu aktivnost, kao i najviše koncentracije fenolnih sastojaka (u odnosu na zrele listove).
A 2012. u Časopisu za poljoprivredu i hemiju hrane objavljena je analiza tima naučnika sa Univerziteta Merilend i iz Ministarstva poljoprivrede SAD. Oni su analizirali hranljive sastojke 25 vrsta na tržištu dostupnog mikrozeleniša. Otkrili su da su, generalno, listovi u fazi kotiledona (reč je o prvim listovima koji se javljaju nakon sejanja) bogatiji hranljivim sastojcima od svojih zrelih parnjaka.
Mikrozeleniš je izvanredan izvor vitamina C. Čak i mikrozeleniš koji je imao najniže nivoe vitamina C, imao je 20mg na 100g, što je gotovo dva puta više od količine ovog vitamina npr. u paradajzu, pokazalo je jedno istraživanje. Mikrozeleniš crvenog kupusa imao je najviše vitamina C među analiziranim vrstama, 147mg u 100g, odnosno 245% preporučene dnevne doze. Poređenja radi, ista količina crvenog kupusa sadrži 57mg vitamina C.
Mikrozeleniš je bogat i beta karotinom (kao i luteinom i zeaksantinom); u nekim slučajevima je i bolji izvor od šargarepe.
Još 1967. godine, naučnici sa Jejl univerziteta su otkrili da tek izinikli listovi graška sadrže zanačajne količine vitamina E. To je potvrdilo i istraživanje iz 2012. koje se bavilo i drugim mikrozelenišem. Količina alfa i gama tokoferola kretala se od 7,9 do 126,8mg na 100g, a najveću količinu sadržao je mikrozeleniš dajkona. Preporučena dnevna doza alfa tokoferola za odrasle osobe je 15mg.
Mikrozeleniš je bogat i vitaminom K: istraživanje iz 2012. je otkrilo da najviše ovog vitamina sadrže tek iznikli listovi amaranta (štira).
Da biste dobili najveće koristi od mikrozeleniša, jedite ga odmah nakon što ga uberete. Najbolje je da ga gajite sami, kod kuće, jer ćete tako moći najoptimalnije da ga iskoristite.
Preuzeto: Zdravahrana.com
