Malina, poznata i po svom popularnom nazivu crveno zlato, višegodišnja je listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom i sa jednogodišnjim i dugim dvogodišnjim izdancima koja pripada familiji ruže (Rosaceae), rodu Rubus i ima više podroda. Naročito je bogata vitaminom C, a sadrži i vitamine B grupe i vitamin A, dok ostalih vitamina i minerala ima u manjim količinama.
Podrod Idaeobatus je rasprostranjen u celom svetu i obuhvata oko 195 vrsta maline. U ovom najvećem podrodu najvažnije su:
- Crvena malina (Rubus idaeus);
- Crna američka (kupinolika) malina (Rubus occidentalis);
- Purpurna malina (Rubus neglectus);
- Crvena malina.
Evropska crvena malina (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.) je žbun koji raste u celoj Evropi i severozapadnom delu Azije čiji su izdanci uglavnom trnoviti a na kojima se nalaze neparnoperasti listovi sa 3 ili 5 liski, jajastog oblika. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni) a tučkovi su viši od prašnika ili jednaki sa njim. Plod je tamnocrven izduženog ili loptastog oblika, koji predstavlja zbir od 20 do 150 koštunica. U Evropi je uvedena de se na kultivisani način gaji početkom 17. veka. U Srbiji se ova divlja malina može obično naći na krčevinama, požarištima, proplancima i iskrajcima bukovih i drugih šuma, blizu potoka i rečica, na nadmorskoj visini od 600 do 1.200 metara. Malina kao biljka traži dosta svetlosti i vlage. Američka crvena malina (Rubus idaeus subsp. strigosus Micx.) se rasprostire u severnom i srednjem delu Severne Amerike i istočnoj Aziji. Plod ove maline je svetlocrven i poluloptast a biljke imaju brojne žlezdane dlake. Za razliku od divlje evropske otpornija je prema niskim temperaturama.
Crna američka (kupinolika) malina (Rubus occidentalis) se rasprostire u Severnoj Americi, i to u južnom delu Kanade i severnom i srednjem delu SAD. Crna malina je višegodišnji bujan žbun čiji trnoviti izdanci se lučno savijaju i ožiljavaju vrhom. Jednogodišnji izdanci su zelenkasti ili ljubičasti a neparnoperasti listovi sadrže 3 ili 5 liski. Cvetovi su dvopolni (hermafroditni) dok su tučkovi niži od prašnika ili jednaki sa njim. Plod je čvrst, crn i poluloptast koji ima zbir od 40 do 80 koštunica. Purpurna malina (Rubus neglectus) rasprostranjena je u Severnoj Americi i tipičan je prirodni hibrid između američke crvene maline i američke crne maline. Izdanci liče na američku crnu malinu, koji se savijaju i ožiljavaju vrhom, a plod je tamnocrven, purpuran.
Malina je veoma bogata antioksidansima, znatno bogatija i od jagode i od kivija! Antocijani koje ona sadrži, koji joj daju divnu crvenu boju, predstavljaju materije koje, pored svog antioksidantnog dejstva, deluju i protiv bakterija i gljivica.
Malina ima značajno preventivno dejstvo protiv nastanka tumora, jer se pokazalo da sadrži nekoliko materija koje sprečavaju delovanje nekih enzima značajnih za rast tumora.
U narodnoj medicini, malina se koristi za ublažavanje reumatičnih bolova, smanjenje velike količine želudačne kiseline, a preporučuje se i protiv bronhitisa, bolesti mokraćnih puteve i bolesti jetre.
Veliko bogatstvo biljnih vlakana čini malinu odličnom za poboljšanje rada creva, a poznato je i da biljna vlakna usporavaju apsorpciju šećera i holesterola u krv, pa tako malina može pomoći regulaciji šećera, kao i holesterola u krvi.
Piše: Vanja
