Mališan spava s vama u krevetu? To je O.K. i neće naštetiti njegovom razvoju

Pedijatri nikako ne preporučuju da sa roditeljima u istom krevetu spava beba mlađa od godinu dana zbog opasnosti od sindroma iznenadne dojenačke smrti. Međutim, do sad je malo istraživanja bilo posvećeno pitanju utiče li spavanje dece starosti od 12 do 36 meseci na njihov kasniji razvoj, probleme u učenju i ponašanju.

Tom pitanju posvetio se tim naučnika sa katedre za preventivnu medicinu Univerziteta  u New Yorku.

“Otkrili smo da ne postoje nikakve razvojne razlike između dece koja su delila krevet s roditeljima i one koja su spavala u vlastitoj sobi od malena”, kazala je koautorka studije Lauren Hale. Rezultati istraživanja objavljeni su u najnovijem broju stručnog časopisa Pediatrics.

U studiji je učestvovalo 944 porodica koje su naučnici redovno posećivali kada su deca imala 1, 2 i 3 godine. Tokom poseta, anketirali su majke koje su davale informacije o zdravstvenom stanju dece, rutinama kojima su naučeni i aranžmanima spavanja. Kada su deca napunila 5 godina, sva su bila podvrgnuta testiranjima ponašanja i kognitivnih sposobnosti s fokusom na matematičke i literarne veštine, socijalne veštine i nivo hiperaktivnosti u ponašanju.

Nakon kontrole niza faktora (uključujući i pol deteta, porođajnu težinu, etničko poreklo, ekonomski status porodice i stupanj obrazovanja roditelja), naučnici  su otkrili da ne postoji nikakva veza između dece koja su delila krevet do 3. godine s roditeljima i njihovih kognitivnih sposobnosti i ponašanja u dobi od 5 godina.

Profesorka Hale kaže kako rezultati istraživanja sugerišu da deljenje kreveta s detetom nije nužno loša stvar. “Roditelji bi trebali da donesu odluku o aranžmanu spavanja na temelju specifičnih porodičnih okolnosti, s krajnjim ciljem da se detetu omoguće najbolji mogući san i spavanje”, kazala je u saopštenju.
Mnoge kolege pedijatri koji nisu učestvovali  u istraživanju slažu se da svaka porodica treba da pronađe najbolje rešenje koje funkcioniše i za roditelje i za dete. Nije važno samo deljenje kreveta, već ima li dete kvalitetan i zdrav san.

Neka deca zaspe u roditeljskom krevetu samostalno, pa se roditelji tek kasnije priključe, dok druga ne žele da idu na spavanje ako barem jedan roditelj nije sa njima u krevetu. Neki pokazatelji govore da deca koja mogu samostalno da zaspu, bez obzira radi li se o roditeljskom krevetu, imaju spokojniji i kvalitetniji san. San svakako utiče na ponašanje i kognitivni razvoj, pa naglasak treba biti na samoj kvaliteti spavanja, dok je okruženje manje važno.

Deliti krevet sa roditeljima nije nužno nešto oko čega treba praviti problem. Ono što se nikako ne preporučuje je spavanje bebe mlađe od 12 meseci s roditeljima u krevetu niti naknadno navikavanje deteta na roditeljski krevet ukoliko dete već samo spava u vlastitom krevetu.
Spavanje u istom krevetu neće naštetiti, ali nema ni neke posebne benefite na razvoj mališana. Na obiteljima je da nađu aranžman koji im najbolje odgovara i koji je u funkciji dobrobiti deteta.

Preuzeto: Vrticportal.com

Be the first to comment

Leave a Reply