Mališani i trema

Čitanje ili odgovaranje pred učiteljicom ili nastavnikom, celim odeljenjim, kao i izrada pismenih i kontrolnih zadataka, može za pojedinu decu biti izvor neprijatnosti i treme.
Trema je vrsta strepnje koja se oseća neposredno pred neku određenu i jasno definisanu aktivnost (odgovaranje, javni nastup, takmicenje i dr.). Prepoznaje se prema fizickim ili fiziološkim simptomima koji se teško mogu sakriti (podrhtavanje glasa, crvenilo lica, znojenje dlanova i dr.) i jasno je diferenciraju od neznanja ili simulacije treme.
Deca najčešće uživaju u nastupu i nemaju tremu.

Mogu se razlikovati dve vrste treme koje utiču na ponašanje – stimulativna (konstruktivna) i inhibitorna (destruktivna, blokirajuca) trema.

Konstruktivna trema je poželjna, “izoštrava čula”, mobiliše snage i podstiče spremnost za akciju i borbu sa odredjenim ciljem. Doživljava se kao “prijatna nelagodnost” zbog iščekivanja povoljnog ishoda i mogućnosti lične afirmacije prilikom obavljanja neke aktivnosti (odgovaranja za ocenu, pismena provera znanja, takmičenje, izvodjenje neke aktivnosti idr.).Obično je imaju samopouzdana, sigurna deca, koja nisu imala loša iskustva u porodici ili školi tipa ismejavanja, omalovažavanja, odbacivanja od drugih.Ona se pojačava pred nastup, deluje stimulativno, fokusira dete na sadržaj koji iznosi i vremenom opada. Iskustvom u javnim nastupima, aktivnim učešćem načcasu stiče se rutina i podiže samopouzdanje. Zato se savetuje što više izlaganja ovakvim situacijama, jer daje pozitivne efekte i umanjuje neprijatnost.

Inhibitorna ili destruktivna trema je nepoželjna jer remeti kognitivne (misaone) funkcije mališana. U osnovi ove vrste strepnje krije se osećanje stida, inferiornosti, ili strah da ce učiniti nesto loše zbog čega bi dete bilo ismejano ili odbačeno od strane druge dece, nastavnika ili roditelja.

Naglašeno ambiciozni, a pritom prezaštitnički nastrojeni roditelji, mogu biti generatori treme kod dece, zbog sopstvenih visokih očekivanja i istovremenog straha dece da nece ispuniti njihova eksplicitna ili prećutna očekivanja.
S druge strane, kažnjavajuci i hladni roditelji skloni podsmevanju, neprimerenim kritikama i omalovažavanju dece i drugih izazivaju strah kod deteta da će biti odbačeno, nevoljeno ili bezvredno ukoliko ne ispuni njihova očekivanja.
Upravo zbog straha od ocene, kritike ili kazne mališani reaguju poremećajem pažnje jer umesto da se fokusiraju na odgovaranje, pismeni ili kontrolni zadatak, oni brinu oko ishoda, što odvlači pažnju i energiju i umanjuje sansu za dostizanjem željenog uspeha. Nepžzeljna ocena ili komentar dalje “produbljuje” problem dovodeći do gubitka samopoštovanja, stida, izbegavanja odgovaranja zbog treme i straha od procene drugih, što dalje može dovesti do povlačenja ili izbegavanja saopštavanja ocena roditeljima.

Kako savladati tremu?
– Deca koja se dobro pripreme za zadatke imaju manju tremu;
– Najvažnije je dobro naučiti gradivo da bi mališan bio siguran u svoje znanje;
– Pomozite detetu time sto pred njega nećete postavljati prevelika očekivanja i zadatke;
– Budite spremni na povremene neuspehe deteta, objasnite mu da nije “smak sveta” ako ne dobije najvišu ocenu;
– Objasnite mu da se trudi, da da sve od sebe, a da će rezultati kad-tad doći;
– Preispitajte sebe i zapitajte se šta i koliko očekujete od deteta;
– Nemojte uporedjivati vaše dete sa drugom decom;
– Naglašavajte da je potreban kontinuirani rad, sto više vežbe i ponavljanja gradiva, pa rezultati neće izostati;
– Ne prezaštićujte dete;
– Objasnite mu da trema ima svoje pozitivne posledice;
– Podsetite ga na prethodne uspehe i ohrabrite ga;
– Naučite ga da se fokusira na ono što govori ili radi, a da ne misli o utisku koji ostavlja na druge;
– Gradite samopouzdano dete, otporno na stres.;

– Naučite dete da se opusti i da savlada neke tehnike disanja koje mogu biti korisne za suzbijanje treme (npr. da polako udise vazduh na nos, kao da miriše ruzu, 4-5 sekundi duboko, donjim delom pluća prema stomaku, da nekoliko sekundi zadžzi vazduh i da polako izdiše na usta kao kada gasimo sveću takodje 4-5 sekundi), a zatim ponovimo postupak više puta;
– Stimulisati dete da se sto više izlaže provokativnim situacijama, jer time stiče rutinu i gradi samopouzdanje i sigurnost.

Ukoliko dete do sada nije imalo prilike da se suoči sa odredjenom nastupom (npr. takmičenje iz matematike, ili sviranje klavira pred publikom), u imaginaciji ga “provedite” korak po korak kroz odredjenu situaciju, kao vid mentalne pripreme.

Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs

Be the first to comment

Leave a Reply