Dve trećine majki u Srbiji jednom ili više puta nedeljno ima osećaj da će “pući” od količine posla, stresa i obaveza koje su preuzele na sebe. A svega polovina njih u tim trenucima ima kome da se obrati za emotivnu i logističku podršku, pokazalo je istraživanje Centra za mame o uticaju pandemije na majke.
“Centar za mame” je anketirao, od 12. februara do 2. marta ove godine 737 mama, i analizirao njihova iskustva tokom epidemije kovida 19. Prema podacima istraživanja, 72,2 odsto majki često se oseća usamljeno, kao i da je kod 65,5 odsto, pandemija loše uticala na njihovo mentalno zdravlje.
Ispitanice su u 20,9 odsto slučajeva rekle da je partner više bio uključen u obaveze oko doma i dece, dok je više od 60 odsto njih reklo da se njihova količina posla i obaveza povećala.
Navodi se i da je oko polovine, ispitaih mama, tokom čitave pandemije radile od kuće, i da je veći deo njih prijavio da su bile manje produktivne. Uz sve ovo, majke su, u uslovima pandemije imale i dodatno kuvanje, ne samo za članove porodice u kući već i dodatno brigu za roditelje i starije.
Alarmantan je podatak i da oko 50 posto njih nije stiglo da uradi redovan godišnji ginekološki pregled, a oko 80 odsto ni godišnji sistematski. U Centru ističu i da su oko 80 odsto mama, koje su popunile tu anketu, visokoobrazovane, a to nije srpski prosek. Kako kažu, prosek je oko 12 do 13 procenata visokoobrazovanih. Ta brojka je, smatraju, bitna, jer su visokoobrazovane žene, uglavnom, u nešto boljoj ekonomskoj poziciji od niže obrazovanih.
UN podaci
A, podaci agencije UN Žene kažu da bi pandemija korona virusa mogla da izbriše četvrt veka postignutog napretka u rodnoj ravnopravnosti. Prilike za zaposlenje i obrazovanje mogle bi da budu izgubljene, a žene bi mogle da pate od lošijeg mentalnog i fizičkog zdravlja. Čak i pre pandemije, procenjivalo se da žene rade tri četvrtine od 16 milijardi sati neplaćenih poslova, koji se obavljaju svakog dana širom sveta. Drugim rečima, za svaki sat neplaćenog posla, koji obave muškarci, žene urade tri. Sada je ta cifra viša.
Agencija UN žene upozorava da će domino efekat od manje zaposlenih žena biti poguban, ne samo po žensko blagostanje već i po njihov ekonomski napredak i samostalnost. S druge strane, neplaćeni poslovi žena često pokrivaju troškove staranja, koji prehranjuju čitave druge porodice, održavaju ekonomiju u životu i nadomešćuju nedostatak socijalne službe, ali se retko zvanično priznaju kao rad. UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što su dodatno porodično odsustvo ili dodatno plaćeno odsustvo, a ostave otvorene vrtiće.
Preuzeto: http://edukacija.rs
