U poslednje vreme je obavljeno nekoliko istraživanja koja su sva pokazala da smanjeni unos kalorija ima povoljne posledice po zdravlje.
Najskorije istraživanje Univerziteta Minster pokazalo je da smanjenje unosa kalorija za jednu trećinu kod starijih može da poboljša pamćenje. Pretpostavka je da smanjen unos kalorija smanjuje i količinu slobodnih radikala u organizmu, a to su hemijska jedinjenja koja dovode do oštećenja ćelija i upalnih procesa.
Jedno ranije istraživanje Univerziteta Južna Kalifornija uz pomoć smanjenja količine hrane uspelo je da deset puta produži vek kvaščevih gljivica. Istraživačima je već od ranije poznato da je gladovanje uticalo na produženje životnog veka kod miševa.
Nekoliko ranijih istraživanja koja su pratila kalorijski unos kod starijih ukazala su da oni koji unose manje kalorija u kasnijim godinama mogu očekivati duži životni vek.
Dakle, zdravorazumski savet da je umerenost u jelu ključ zdravlja treba shvatiti sasvim ozbiljno.
Meso izlazi iz mode
Obimna studija Američkog nacionalnog instituta za rak, koja je trajala više od 10 godina na uzorku od više od pola miliona ljudi, ukazuje da osobe koju konzumiraju crveno i kontrolisano meso verovatno češće obolevaju od raka i srčanih oboljenja. Ova studija je pokazala da ishrana bazirana prevashodno na mesu, statistički gledano, za 30% povećeva rizik od prevremene smrti.
To je i razlog što je sve veći broj ljudi u razvijenim zemljama spreman da potrošnju mesa smanji i iz zdravstvenih razloga. Drugi razlog su upozorenja ekoloških stručnjaka da proizvodnja mesa negativno utiče na klimu u svetu (ako niste znali, po izveštaju Međunarodnog panela za klimatatske promene, mesna industrija proizvodi više gasova staklene bašte, koji doprinose zagrevanju, od celokupnog svetskog saobraćaja!)
Zato je i upravo završena Nacionalna studija o ishrani pokazala da je potrošnja mesa u Nemačkoj opala, naročito među obrazovanijim slojevima. Meso u Nemačkoj sve više postaje hrana nižih društvenih slojeva, a građani koji dobro zarađuju i koji su univerzitetski obrazovani jedu najmanje šnicli ili kobasica.
Vegetarijanstvo u Americi
Nedavno objavljena studija pod nazivom Vegetarijanstvo u Americi, koju je objavio časopis Vegetarian times, obavljena na probnom uzorku od 5000 ispitanika, pokazala je da se 3,2 procenta odraslih Amerikanaca hrani vegetarijanski. Pored toga, 10% Amerikanaca, a to je oko 22,8 miliona ljudi, kažu da se hrane na način koji je uglavnom vegetarijanski.
Ova studija je takođe pokazala da je 5,2 posto nevegetarijanada, odnosno 11,9 miliona ljudi, zainteresovana da pređe na vegetarijanski način ishrane.
Na osnovu odgovora ispitanika, moglo se zaključiti da je preko 53 posto vegetarijanaca usvojilo ovaj način ishrane da bi poboljšalo svoje opšte zdravstveno stanje. 47% ispitanika je izjavilo da se hrani vegetarijanski iz ekoloških razloga (da zaštiti životnu sredinu), 39% da je to prirodan način da se osećeju bolje, 54 posto je izjavilo da se hrani vegetarijanski iz saosećanja prema životinjama, 25 posto da bi smršali, a 24 posto – da bi održali postojeću težinu.
Interesantno je da su vegetarijanstvu sklonije žene – 59 posto, u odnosu na 41 posto muške populacije.
Preuzeto: Zdravahrana.com
