Rođena u oktobru 1925. godine, u okrugu Linkoln, kao Margaret Hilda Roberts, u trgovačkoj porodici ondašnjeg srednjeg staleža, još u najranijem dobu je, pod velikim uticajem političkog aktivizma njenog oca, pekara koji je vodio izuzetno bogat politički život na lokalu, devojčica Megi usvojila ljubav prema politici i stavove slične očevim. Veoma visprenog uma, postaje stipendistkinja Oksford univerziteta, a usput se bavila sviranjem klavira, plivanjem, hokejom na travi i poezijom. Već 1943. godine diplomira na odseku za hemiju i nekoliko godina kasnije po prvi put se aktivno politički angažuje.
Najmlađa politička kandidatkinja Velike Britanije ikad, 1951. učestvuje kao predstavnica Konzervativne stranke na lokalnim izborima u svom okrugu. Neslavno je prošla na ovim izborima, ali u ovo vreme upoznaje svog budućeg muža, koji će joj predstavljati pomoć i podršku tokom čitavog života i političke karijere, Denisa Tačera. Sa Denisom je iste godine sklopila brak.
Tačerova svoju karijeru nastavlja najpre usavršavajući se na ličnom planu i usvajajući nova znanja. Hemiju i rad u laboratoriji zamenila je pravničkim obrazovanjem, ali i obukama za bolji i kvalitetniji javni nastup. U godini 1959. prvi put se obratila pred britanskim parlamentom, a u vladi Edvarda Hita postala je državna sekretarka za obrazovanje i nauku. Godinama kasnije, gotovo usamljena dama na političkoj sceni svoje države, Margaret ne odstupa od svojih čvrstih stavova i konzervativizma kao ideologije koju propagira. Megi je verovala u laissez faire ekonomsku politiku i „nevidljivu ruku tržišta“, kojom se vodila do kraja svog političkog angažmana. Posebno se specijalizovala za oblast poreskog prava, a specifična poreska i uopšte ekonomska politika obeležiće čitavu njenu političku eru.
Vrtoglavi uspon u karijeri doživljava kada se 1975. kandiduje za predsednicu Konzervativne stranke i na sveopšte iznenađenje javnosti, ali i stranačkih kolega, pobeđuje. U narednim godinama, oštrina u nastupu i tvrdi stavovi o politici politbiroa SSSR-a, nadenuće joj nadimak koji će je do kraja života pratiti – „Iron Lady“, gvozdena, čelična dama. Među onima koji su bili dobro upućeni u ondašnje, hladnoratovske prilike, tvrdili su da su joj ovaj nadimak nadenuli upravo sovjetski političari koje je kritikovala i na čiji je rad imala zamerke. Margaret Tačer bila je jedna od glavnih protagonista u periodu kada je svet delila „Gvozdena zavesa“ – bipolarnog sveta i Evrope koja je politički, ideološki i kulturološki bila podeljena na Istočnu i Zapadnu.
Tačerova je verovala da, za njenog životnog veka, neće biti moguće da žena postane vodeća politička ličnost u Ujedinjenom kraljevstvu. U jednom intervjuu iz sedamdesetih godina izjavila je:
– Za vreme mog života, neće biti ženskog premijera. Muškarci imaju previše predrasuda.
Ubrzo je, postavši prva žena na mestu premijera ikada, demantovala samu sebe. Na opštim izborima 1979. ispred Konzervativne stranke, Margaret Tačer dobija priliku da sastavi vladu i povede Veliku Britaniju putem koji je propagirala tokom čitavog svog političkog delovanja.
Čelična dama je odmah po stupanju na dužnost ispunila neka od svojih predizbornih obećanja – najpre je ograničila ulazak migranata u zemlju, povećala je PDV, cenu komunalnih usluga i energenata i kamatne stope, s ciljem da se smanji brzorastuća inflacija. Smanjila je poreze na prihode, kao i iznose koje država izdvaja za obrazovanje. Zbog poslednje mere, ona je ostala u istoriji jedini diplomac Oksforda na mestu predsednika vlade, koji nije dobio počasni doktorat istog Univerziteta.
Početnih godina njenog mandata, nepopularne mere koje je donosila nisu je učinile omiljenom među britanskim narodom. Ipak, Megi je verovala da će dugoročno Ujedinjeno Kraljevstvo postaviti na zdrave ekonomske temelje. Njenu vladavinu obeležili su masovni štrajkovi rudarskih sindikata, privatizacija javnog sektora i znatno povećanje stope nezaposlenosti. Oštri rezovi kojima je sasecala trošenje javnog novca, ostavili su milione ljudi bez posla. a pojedine industrije su gotovo potpuno uništene. Socijalne i ekonomske reforme od kojih nije odstupala, zamislila je kao rešenje za spiralu industrijskog nazadovanja, pogubnih poreza i nametljive državne kontrole koju su uvele laburističke vlade. Njen privatni kredo, zasnovan na takmičenju, privatnoj inicijativi, štedljivosti i osloncu na samog sebe, izrastao je u čitavu političku filozofiju, kolokvijalno nazvanu „tačerizam”.
Unutar zemlje, mimo ekonomske politike koju je sprovodila i zbog koje je u početnim godinama vladavine bila gotovo najomraženija ličnost u Britaniji, još jedna stvar je dodatno omrzla u javnosti – Margaret Tačer je privatizovala fudbalske klubove, a sa stadiona je, oštrim kaznenim merama koje je uvela, proterala huligane koji su stvarali nerede. Time je trajno rešila probleme koji su u engleskoj ligi bili decenijama prisutni.
Nagli rast popularnosti doživela je kada je 1982. godine naredila napad na Foklandska ostrva, kada su Britanci u nekoliko dana savladali Argentince. Probudivši patriotska osećanja u britanskom narodu, na krilima pobede na Foklandima, obezbedila je sebi tri uzastopna mandata, a na mestu premijera provela je 11 godina i 209 dana, što je najduži premijerski mandat još od lorda Liverpula.
Na međunarodnom planu, Tačerova je najbolje odnose uspostavila sa Ronaldom Reganom, koji je smatrao da je ona „najbolji čovek u Engleskoj”. Regan i Tačerova delili su iste stavove povodom koncepta „države blagostanja”, koju su posledično ukinuli u svoje dve zemlje. Na opšte iznenađenje javnosti, uspostavila je blisku saradnju i sa Gorbačovom, koga je smatrala modernizatorom Sovjetskog saveza i čovekom koji će učiniti značajan korak ka okončanju Hladnog rata i preovladavanju demokratskog nasuprot komunističkog. Sa susedima iz Evrope nije negovala najbolje odnose, zbog njenog stalnog odbijanja da svoju državu uvuče dublje u evrointegracije, a tražila je velike povrate britanskih doprinosa evropskom budžetu i praktično je paralisala Evropsku zajednicu dok to nije dobila. Sa Kinom je potpisala deklaraciju kojom je Hong Kong posle više od 150 godina kolonijalne vlasti vraćen Kini.
Tačerova se sa vlasti povukla 1990. godine, kada se, posle pobune, izvukla iz trke za stranačkog lidera, ali je uspešnim pregovaračkim sposobnostima progurala svog saradnika Džona Mejdžora za naslednika. Po odlasku iz vlade, sa suzama u očima je izjavila:
– Napuštamo Dauning strit poslednji put posle jedanaest i po divnih godina, veoma smo srećni što Ujedinjeno Kraljevstvo ostavljamo u mnogo, mnogo boljem stanju nego kad smo ovde došli.
Harold Mekmilan, nekadašnji premijer Velike Britanije, nazvao ju je „briljantnim tiraninom okruženim mediokritetima”, a ona je, kada je bila na vrhuncu svoje moći, postala jedna od najpopularnijih ličnosti Zapada onog vremena. Poznata kao radoholik, žena čiji radni dan traje 18 sati, završavala je posao čašom viskija.
Istorija je upamtila kao beskompromisnog borca za smanjenje državnog mešanja u privredne tokove i kao glavnog propagatora lične inicijative i snalažljivosti. Margaret Tačer preminula je 2013. godine u svojoj 87 godini, a sahranjena je uz kompletne vojne i državne počasti. Čak ni njena smrt nije prošla bez podela – dok je deo Britanije i sveta iskreno žalio, ozloglašeni navijači sa stadiona ispratili su je uz sveopšte slavlje. Zbog njenog temperamenta koji je svima bio poznat, mnoge medijske kuće konstatovale su da bi i sama bila izuzetno počastvovana bukom koja se oko njene smrti podigla.
