Za moje roditelje to je bio veliki šok – otkrio je Marjan.
Astma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva u svetu. Ne postoje precizni podaci o broju obolelih, ali poslednje statistike govore da 5 odsto odraslog stanovništva boluje od astme, dakle oko 350.000 ljudi u Srbiji.
Karakterišu je epizode otežanog disanja, serije kratkog daha, stezanja u grudima i kašalj. Ipak, normalan život sa astmom je moguć ukoliko je ona kontrolisana. Međutim, kod velikog broja pacijenata, zbog neadekvatne terapije i nepravilne upotrebe inhalera, dolazi do česte pojave simptoma, poput gušenja i napada, koji se samo trenutno saniraju lekovima za olakšanje simptoma.
– Astma je hronična, doživotna upala disajnih puteva. Astma koja se javi ili se ponovo pojavi posle puberteta ne može da se izleči, ali može da se, u najvećem broju slučajeva, drži pod kontrolom uz redovno i pravilno korišćenje adekvatne terapije. Disajni putevi kod pacijenata sa astmom su upaljeni, zadebljali i često je prisutno mnogo sluzi. Tokom pogoršanja astme, dolazi do dodatnog sužavanja disajnih puteva, zbog čega su pacijenti konstantno pod rizikom od ponovljenih napada. Neophodno je da pacijenti koji boluju od astme upoznaju svoju bolest i da propisanu terapiju primenjuju redovno i pravilno. Terapijsko lečenje je dosta napredovalo i u Srbiji postoji savremena terapija, ali veliki problem predstavlja to što je dostupna samo uz doplatu za odrasle pacijente. Takođe, pacijenti se previše oslanjaju na brze pumpice, koje daju samo trenutno olakšanje simptoma, a često ne uzimaju redovno terapiju kojom se leči upala. Mi kao struka se svakako pridružujemo naporima pacijenata kako bi se ostvario njihov primarni cilj – da savremenu terapiju dobije svako kome je neophodna i to bez dodatnih finansijskih opterećenja – kaže dr Vladimir Žugić, pulmolog KCS.
Istraživanja koja su rađena u svetu pokazala su da je kod četvrtine lečenih pacijenata astma nekontrolisana, a ponegde čak i kod polovine pacijenata. Više od 50 odsto pacijenata nije uzimalo terapiju svakodnevno kako im je propisano, dok je 92 odsto ispitanika mislilo da dobro kontroliše svoju astmu.
Zbog nekontrolisane astme i jednog napada Marjan Nikolić (38) iz Beograda mogao je da izgubi život.
– Astma mi je dijagnostikovana sa 14 godina. Za moje roditelje to je bio veliki šok. Zbog njihovog straha morao sam odmah da prestanem da se bavim sportom. U godinama koje su usledile, pristupao sam astmi kampanjski i omaložavao je kao bolest. Nastavio sam da se bavim sportom, ali terapiju nisam uzimao redovno.
Tražio sam načine da živim normalno uz redovno treniranje. Za to vreme prolazio sam kroz dobra i lošija stanja. Nekoliko puta sam zbog astme bio primoran da zatražim hitnu medicinsku pomoć, ali i da provedem noć uz infuziju, ne bi li mi doktori ublažili posledice napada. Onda se desila ta 2016. i napad koji sam jedva preživeo, nepunih nedelju dana nakon pretrčanog prvog polumaratona. To je bila kulminacija mog odnosa prema astmi. Rečeno mi je da imam sreće što sam živ, jer je napad bio toliko težak da lekarima nije bilo najjasnije kako sam uspeo sam da dođem do Kliničkog centra Srbije – započinje priču Marjan Nikolić.
Kada govorimo detaljnije o simptomima astme, oni su mnogobrojni i različitog intenziteta. Blagi napadi astme su najčešći i smiruju se u roku od nekoliko minuta ili sati nakon upotrebe lekova za brzo olakšavanje simptoma. Oni obuhvataju: kašalj, zviždanje u plućima, kratak dah i sposobnost govora u punim rečenicama između udaha. Umereni napadi su pak, nešto ređi, ali duže traju i mogu da se prepoznaju po neprekidnom kašalju i umerenim zviždanjem u plućima, očiglednim teškoćama u disanju i sposobnosti izgovora samo kratkih rečenica između udaha.
S druge strane, teški napadi astme su ozbiljni i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. U slučaju takvih napada neki od simptoma koji se najčešće javljaju su: ozbiljne teškoće u disanju, nemogućnost da se izgovori više od jedne ili dve reči, veoma tiho zviždanje u plućima, dolazi do uvlačenje mišića grla i rebarnog luka, osoba je bleda i znoji se, usne i/ili nokti na rukama mogu da poplave, osoba je veoma uznemirena i uplašena.
– Smatra se da je stres često okidač astme i da se više napada manifestuje kad smo pod pritiskom. Ja sam neko ko stres reguliše sportom i nisam pristao na to da ne treniram. Čim sam dovoljno odrastao da mogu sam da donosim odluke počeo sam da trčim uz savete doktora i savremenu terapiju. Doveo sam sebe u stanje da živim skoro bez napada uopšte. Nižem medalje kao svoje ordenje koji me podsećaju da ništa nije nemoguće. Put do moje promene leži u preko 800 sati treninga i preko 11.500 kilometara koje sam za ovo vreme što pretrčao ili prešao vozeći bicikl. Kruna toga je svakako, ostvaren san svakog trkača, istrčan Njujorški maraton 2019. godine, koji ne bih savladao da nisam počeo redovno da primenjujem savremenu terapiju- kaže Marjan Nikolić.
Preuzeto: espreso.rs
